GLEDAM SVOJ LIK KAO KROZ KOPRENU
SKORO NEPREPOZNATLJIV, TUĐ I STRAN
OD BESKRAJNIH SLIKA ŠTO SE
KOVITLAJU
KROZ MOJE MISLI NOĆ I DAN.
IZA OGLEDALA U NEPOZNATOM PREDELU,
URANJAM U TAJANSTVENI SVET
USPOMENA
ZAROBLJENIH U PROŠLOM VREMENU,
GDE SU JEDINO SVETLO ZRACI SEĆANJA.
MOJE SU OČI TA TAMNA OGLEDALA
IZA KOJIH KAPLJU MISLI HLADNIH
STRAHOVA
ODIGRAVAJU SE PRIZORI BUDIĆIH DOGAĐAJA
ZASTRAŠUJUĆE TEKU ZVUCI NEPOZNATIH GLASOVA.
Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.
Ni komentarjev:
Objavite komentar