OGLEDALA

GLEDAM SVOJ LIK KAO KROZ KOPRENU

SKORO NEPREPOZNATLJIV, TUĐ I STRAN

OD BESKRAJNIH SLIKA ŠTO SE KOVITLAJU

KROZ MOJE MISLI NOĆ I DAN.

IZA OGLEDALA U NEPOZNATOM PREDELU,

URANJAM U TAJANSTVENI SVET USPOMENA

ZAROBLJENIH U PROŠLOM VREMENU,

GDE SU JEDINO SVETLO ZRACI SEĆANJA.

MOJE SU OČI TA TAMNA OGLEDALA

IZA KOJIH KAPLJU MISLI HLADNIH STRAHOVA

ODIGRAVAJU SE PRIZORI BUDIĆIH DOGAĐAJA

ZASTRAŠUJUĆE TEKU ZVUCI NEPOZNATIH GLASOVA.

Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.

MOLITVA

NEGDE NA ISTOKU RAĐA SE DAN,

SUNCE IZLAZI IZA OBLAKA RUŽIČASTO I ZLATNO,

SREBROM BOJI JUTRO I ZAVRŠAVA JOŠ JEDAN SAN,

PRE NEGO ŠTO POČNE DA SLIKA ŽIVOT NA VELIKO PLATNO.

PRVO SILAZI U BAŠTU OD IZMAGLICA JOŠ UVEK SNENU

I PIJE ROSU SA LATICA RUŽA I TANKIH VLATI TRAVA

BUDI BUBA MARU I LEPTIRA, PA SEDNE NA VERANDU NJENU

ČEKA MOJU MAJKU KOJA VEĆ NOĆIMA NE SPAVA.

NEGDE NA ZAPADU GASI SE DAN

SUNCE ZALAZI IZA VISOKIH PLANINA

DOK NAM SE PRIKRADA JOŠ JEDAN SAN

VAZDUH ISPUNJAVA NOĆNA SVEŽINA.

MISLIM NA SVOJU MAJKU U RAVNICI DALEKOJ

KAKO SEDI NA VERANDI, GLEDA U NEBO I ČEKA

DOK SE SUTON NEČUJNO SPUŠTA U SVETLOSTI MEKOJ

DA DO NJE DOPRE MOLITVA MOJA IZ DALEKA.

MOLIM BOGA DA JOJ PODARI MIRAN SAN

I SNAGU DA MOŽE DA ŽIVI BEZ NAS TAMO DALEKO

I MIRNE MISLI KADA SE ZAVRŠI JOŠ JEDAN DAN

MOLIM BOGA DA I MENI PODARI MILOST I SPOKOJ.

»OČE NAŠ, KOJI SI NA NEBESIMA,
DA SE SVETI IME TVOJE,
DA DOĐE CARSTVO TVOJE,
DA BUDE VOLJA TVOJA
I NA ZEMLJI KAO NA NEBU;
HLEB NAŠ NASUŠNI DAJ NAM DANAS;
I OPROSTI NAM DUGOVE NAŠE
KAO ŠTO I MI OPRAŠTAMO DUŽNICIMA SVOJIM;
I NE UVEDI NAS U ISKUŠENJE,
NO IZBAVI NAS OD ZLOGA. «

REČI ZAMIRU, NASTUPI TIŠINA

SUZE ČISTE DUŠU OD ŽALOSTI I BOLA

SA VISINE PADA NEBESKA MILINA

DOK SVEĆA DOGOREVA NA KRAJU STOLA.

Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.