ČAŠA

Ko so v antični Grčiji 530. leta pred našim štetjem, na Samosu gradili vodovod, vsak delavec je dobil dva obroka dnevno in poleg še kozarec vina, ki si ga je sam natočil. Tisti, ki so bili prvi so v svoje kozarce natočili preveč, za tiste zadnje pa ga je zmanjkalo, zaradi česa so se delavci prepirali. Pitagora je ta problem rešil tako, da je iznašel „čašo zmernosti“ v katero se je vino lahko natočilo samo do ustrezne oznake, če pa ga je bilo preveč se je aktiviral mehanizem in vino je v hipu izteklo. Bila je to velika sramota in kazen za pohlep.

Kako pa je danes? Prevare in kraje so postale skoraj občudovanja vredne, „glej kako se je znašel“, pravijo.

April 2005.

Iz moje zbirke „Velike teme in jaz“

***

Kada su u staroj Grčkoj 530. godine pre naše ere, na Samosu gradili vodovod, radnici su dobijali dva obroka dnevno i čašu vina koje su sami točili. Oni prvi su natočili više nego što im je sledovalo pa ga je za one na kraju nestalo, zbog čega su se svađali. Pitagora je rešio problem tako što je izumeo „čašu umerenosti“ u koju je vino moglo da se sipa samo do određene oznake. Ako je neko sipao više nego što mu je pripadalo, aktivirao se mehanizam i vino je isteklo iz čaše. To je bila velika sramota i kazna za pohlepu.

A kako je danas? Prevare i krađe dobijaju novo ime „pa snašao se“ kažu, skoro sa divljenjem.  

April 2005.

Iz moje zbirke: »Velike teme i ja«