OSTVARENI ŽIVOTI I NEDOKUČIVE TAJNE
Ljubica Verbič, Devojka pod velom tajne, BKC Novo Miloševo, Glasnik Beograd,
2014.
Književnost je fenomen koji utiče na sliku o životu i vremenu,
posvedočuje događaje, ali ponekad i najavljuje ono što dolazi, velike promene u
životu jedne držve, društva i pojedinca. Još je Bora Stanković u romanu Nečista
krv, najavio neko savim drugo vreme u kojem će se jedan stalež, građanski, raspasti
a doći će neki drugi u kojem će kormilo preuzeti snalažljiviji, beskrupulozniji,
u kojem neće vladati uhodani tok već će kormilo preuzimati oni koji nose novu energiju.
Nešto slično nalazi se u srži romana Devojka pod velom tajne, Ljubice Verbič, književnice
koja živi u Sloveniji (autorka je i romana Tragovi u vremenu i knjige priča za decu Priče iz limene
kutije) a čiji junaci su ovdašnji. Iako je zapravo reč o romanu koji se dobrim delom
bavi svetom odrastanja i školovanja u jednoj od beogradskih gimnazija na Dorćolu,
a drugi manji deo pripada periodu ostvarenih đačkih ideala, spisateljica zapravo
problematizuje velike i večne teme kao što su potraga za identitetom, ljubavlju,
prihvatanjem i spoznajom sebe u vremenu. Nesumnjivo, roman je pisan sa većim idejnim
ciljem, ne samo da se kulturološki nanovo osvetli jedan sada već daleki period,
šezdesetih godina prošlog veka, već i da se pokaže kako svako vreme ima svoje ideale
i zablude i da su neki od tih ideala i danas u mnogo čemu, nedosegnuti, večni. Potreba
za znanjem, humanošću i svojim mestom pod suncem, za kojima svaka generacija iznova
hrli.
Kolektivna energija koja je hranila uzjamanom snagom i
činila da se život kroz pripadanje kolektivu, jedan razred (ili jedan fudbalski
tim, jedna sekcija astronomije, jedna zemlja sastavljena od više republika) doživi
u svoj punoći uzajamnih upoznavanja, pomoći i podrške. Razbijanje takvih skupina,
koje je donelo novo vreme, očigledno je ostavilo jedinku da se bespomoćna batrga
ili usamljeno bori u sve težim geopolitičkim prilikama.
Roman Devojka pod velom tajne upozorava da su razbijani
mehanizmi suprotstavljanja onima (na svim, pa i na planetarnom nivou) koji su svu
moć nad drugima preuzeli radi manipulacija i zloupotreba, pre svega obezvređivanjem
znanja i idejne homogenizacije. Pojedincu u neravnopravnoj borbi često ništa drugo
ne preostaje nego da se prikloni koruptivnim i kriminalnim vidovima opstajanja.
Sve se to već naziralo tih dalekih godina, vidljiv je bio i svet podzmelja, prostitucije,
obračuna kriminalnih klanova, mada je sve još u pozadini, ne kao danas u srcu zbivanja.
U to nas autorka, samo ovlaš uvodi nekim sugerisanim situacijama preko lika devojke
čudnog porekla i nesumnjive lepote, koja jedina nema svoje poglavlje pored šest
drugih nosećih likova. Zašto su tajne i lepota uvek u vezi, tema je za razmišljanje.
I zašto se pominje poreklo...valjda stoga što i to obavezuje. Autorka ne zauzima
stav, ostavlja čitaocu da nakon pročitane knjige traga za odgovorima, zašto je put
koji je Svetlana izabrala bio baš takav i da li je nužno uslovljen socijanim miljeom.
Povezavši je i na kraju sa sopstvenom generacijom, koja dolazi u Beograd, na proslavu
mature nakon dve decenije, ona pokazuje da njena junakinja nije sasvim izgubila
dušu, mada pripada obezdušenom svetu sumnjive provinijencije, i da temelji identiteta
sticani u atmosferi dugarske solidarnosti nisu sasvim razoreni.
Iscrpan i vrlo nadahnut pogovor romanu Devojka pod velom
tajne iz pera književnika Radovana Vlahovića, daje jedan interesantan pogled na
knjigu u kojem se na simboličkom planu šest glavnih književnih junaka mogu posmatrati
kao delovi bivše zajedničke zemlje Jugoslavije (koja je imala tajne u odnosu na
svakog ponaosob i svakako imala svoje vrednosti) ukazuje na međusobna ogrešenja
ali i na pokajanje i pokušaj iskupljenja. Nesumnjivo je da je književni tekst jedna
riznica značenja i mogućnosti tumačenja shodno čitaočevoj imaginaciji i percepciji,
što mu svakako daje vrednost. Iako pisan u realističkom ključu, simbolički smisao
mnogih pasaža izvodi ga iz sfere realističkog, ka toku svesti, i lirskom senčenju
predmetnog sveta, ka filozofskim uopštavanjima, ka afirmaciji duhovnosti i estetskog
viđenja sveta.
Autrorka je slikala „dobru decu“, žednu znanja, ali život, kao što je pokazala,
nije samo ljubav, igra i postizanje zacrtanog. Život je, i kao što vidimo i ono
neočekivano, sudari sa sobom i drugima, pokušaj rekreiranja prošlosti i dopuna stvarne
i kulturne istorije i tu je Ljubica Verbič dala svoj maksimum podsećajući na one
zaboravljene vrednosti kao što su duhovnost, znanje, patriotizam, pristojnost, lepo
vaspitanje, solidarnost, ne pristajanje na ucene u sportu ...
Međutim, ovaj roman je na neki način sinteza svih proznih
žanrova i to mu daje neočekivanu modernost. To je jedna fleksibilna struktura u
koju su stali: intervjui, informacije iz sporta, istorijske činjenice, vicevi, legende,
naučni postulati, matematički obrasci, priče, recepti za pripremanje jela, poslovice,
sentence i mnogo toga drugog, ne remeteći pripovedni tok linearno vođene radnje
što pokazuje kako je to zapravo jedan, prostorno i vremenski široko zasnovan literarni
mozaik kojim se postiže mnogoznačnost, znatno proširuje asocijativno polje i poetički
dometi. Takvim postupkom se prvobitna priča o gimnaziji i jednoj generaciji (svakako
i saradnja među raznim generacijama) pretvara u istorijsku panoramu Beograda i celog
sveta a sekcija u kojoj se okupljaju mladi radoznali duhovi, u sagledavanje univerzuma
i nekadašnjeg možda temeljnijeg poznavanja kosmosa. Pominjanje Sirijusa, najsjajnije
zvezde, koja je verovatno metafora za znanje, duhovne vrednosti, jeste otkrivanje
ključa za poimanje te generacije koja je bila zaokupljena uzvišenim idealima i težila
da ih ostvari. Sudeći po danas duboko obezvređenim potrebama za znanjem i napretkom,
nedvosmisleno se otkriva duboka dekadencija iako su danas škole tehnoloki znatno
opremljenije, deca naoružana modernim sredstvima komunikacija, civilizacijski pad
je više nego očigledan, to je jedna od poruka romana, naročito dehumanizovan u odnosu
među mladima koji su od ranog detinjstva opterećeni rivalstvom proisteklim iz statusnih
razlika.
Ljubica Verbič je, u dobro napisanoj knjizi kojom se kultiviše
duh čitalaca, predstavila solidarnu i druželjubivu generaciju koja nije bila lišena
takmičarskog duha, ali je bar nastojala da pomogne onome ko je u nevolji ili se
bar trudila da pronikne u uzroke koji njima vode. Iako koncipiran kao priča o prošlosti
Devojka pod velom tajne, je u svakom slučaju, roman i o savremenom dobu, o ljubavima,
strastima, uspesima mladih ljudi koji su od početka verovali u sebe i uzajamno se
ispomagali. I svakako, o zlima koja su svevremena, a kojih je bar donekle autorka
poštedela svoje junake, izbegavajući da ih direktno sučeli sa njima. Izbor, kao
što ona sugeriše, uvek postoji i svaki pojedinac ga nužo mora sam napraviti.
Mr Milica Jeftimijević Lilić
