petek, 21. november 2014

?



Nekoč so cerkve bile božje hiše, kje so se ljudje zbirali in se pogovarjali ali so se samo za kratek čas ustavili, da bi prižgali svečo in zmolili Oče naš. So bile tudi zatočišče za preganjane in sveti kraji.

Danes so cerkve zaprte, imajo delovni čas tako kot trgovine. Nekatere so muzeji, kjer obiskovalci plačujejo vstopnino, da bi lahko videli kraj, kjer je nekoč prebival Bog.

Kje pa danes Bog prebiva?

April 2009.
Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Nekada su crkve bile božje kuće gde su se ljudi okupljali i razgovarali ili su se zaustavljali samo na kratko da zapale sveću i izmole Oče naš. Bile su i utočišta prognanim i sveta mesta.

Danas su crkve zatvorene, imaju radno vreme kao prodavnice. Neke su muzeji, a posetioci plaćaju ulaznicu da bi videli mesto gde je nekada stanovao Bog.

A gde Bog danas stanuje? 

April 2009.
Iz moje zbirke »Velike teme i ja«

petek, 7. november 2014

BALADA O MOKRINSKOM OGLEDALU


Mokrin, Zavičajni muzej 
 
NEGDE U BANATSKOJ RAVNICI GDE NEBO ZEMLJU LJUBI
NEKADA DAVNO ŽIVEO JE MLAD ČAROBNJAK
PLEO JE MAGIČNE MREŽE ZA  PRIČE DA SE NIŠTA NE IZGUBI
BACAO IH NA ZEMLJU SREBRNE I TANKE KAO MESEČINE ZRAK.

NJIMA JE HVATAO SNOVE I SVOJE I TUĐE
SAKRIVAO IH U ČAROBNE SVETOVE TAJNE
U TAJ SVET JE MOGLO DA SE UĐE
SAMO KADA SE POKLOPE NEKE ZVEZDE SJAJNE.

JEDNOGA DANA KADA JE ZORA VEĆ NAJAVILA DAN
U MREŽE RAZAPETE PO SVETU BELOM
UHVATIO JE O PRELEPOJ DEVOJCI NEČIJI SAN
I ZALJUBIO SE U NJU SRCEM I DUŠOM CELOM.

OD MAGIJE, TAJNI, SREBRA I ZLATA
NAPRAVIO JE IZMEĐU SVETOVA DALEKIH
ČUDESNO OGLEDALO, ČAROBNA VRATA
I DOZIVAO JE MAGIJOM I GLASOM TIHIM I MEKIM.

DOLAZILA JE ONA U VEČERI TOPLE I PUNE ZVEZDA
ODEVENA U ŽELJE, SNOVE I DUGA MAŠTANJA
ODLAZILA SA PESMOM SLAVUJA IZ UDALJENOG GNEZDA
I OSTAVLJALA MIRIS JASMINA UMESTO OPRAŠTANJA.

SANJARIO JE SA TRAGOM NJENIH DLANOVA NA TELU
MAŠTAO O SREĆI SA OVE STRANE OGLEDALA
ŽELEO JE DA OSTANE SA NJOM VEČNOST CELU
NIJE NI SLUTIO DA GA JE ZLA KOB VEĆ DUGO VREBALA.

JEDNE NOĆI TUGA JE OBAVILA NJEGOVE SNOVE
ONA NIJE DOŠLA, OGLEDALO JE BILO NEMO I ČUVALO NJIHOVE TAJNE
UZALUD JU JE DOZIVAO, NIJE ČULA NJEGOVE PESME NOVE
UZALUD JE PLEO MREŽE, NA NEBU SU SAMO TREPERIELE ZVEZDE SJAJNE.

NIKADA VIŠE NEĆE PLESTI ZLATNE MREŽE NI HVATATI SNOVE
SAMO SANJARI ĆE PREPOZNATI PEJZAŽE TAJNE I NJENE OČI
SA DRUGE STRANE OGLEDALA BOJE BISEROVE
SMEJAO SE STARI ČAROBNJAK KOJI JE IMAO VEĆE MOĆI.

Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.