APOKALIPSA

»Imel sem hude sanje, moj prijatelj. Nebo je zavpilo in zemlja mu je odgovarjala. Jaz pa sem bil čisto sam! Nebo je zakričalo, zemlja je začela bobneti. Svetloba je ugasnila, zavladala je tema. Blisk je švignil čez nebo, vzplamtel je ogenj, vedno gostejša je postajala tema, izpod neba je deževala smrt. V trenutku je ugasnil razbeljeni sij in vse, kar je popadalo izpod neba, se je spreminjalo v pepel.«

Te sanje je sanjal Gilgameš pred nekaj tisoč leti.

Kaj pa danes? Ali niso njegove sanje za nekatere resničnost?

Kaj počnejo?

April 2014.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

„Teške sam snove video ove noći, prijatelju moj. Nebo je vrištalo, a zemlja mu je odgovarala. Ja sam bio sasvim sam. Nebo je urlalo, a zemlja je tutnjala. Svetlost se ugasila, zavladala je tama. Munja je rasparala nebo, plamtela je varta, sve gušći je bio mrak, ispod neba je kao kiša padala smrt. U trenutku se ugasio užareni sjaj i sve što je padalo sa neba, pretvaralo se u pepeo“.

Te snove  je sanjao Gilgameš pre nekoliko hiljada godina.

Zar nisu i danas njegovi snovi za nekoga stvarnost?

Šta to rade?

April 2014.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«