O VEČNOSTI

Od nekdaj so ljudje želeli večno ževeti, premagati čas in naravne zakonitosti. Faraone so mumificirali in jih ohranili do trenutka, ko se bodo ponovno utelesili. Kasneje so na podobne načine tudi drugi vladarji poskušali ohraniti spomin na svoj obstoj in zgodovinsko pomembnost.

Želja po premagovanju časa in narave se je ohranila vse do današnjih dni. Bogati ljudje dajo globoko zamrzniti svoja telesa do takrat, ko bo znanost iznašla zdravila za bolezni zaradi katerih so umrli. Ali so slednji narobe razumeli idejo o večnem življenju? Ali je denar edini kriterij pomembnosti?

Maj 2005.

Iz moje zbirke „Velike teme in jaz“.

***

Ljudi su oduvek želeli večno da žive, da pobede vreme i zakonitosti prirode. Tela faraona su bila mumifikovana da bi se sačuvala do trenutka njihovog ponovnog utelešenja. Kasnije su, na sličan način i drugi vladari želeli da sačuvaju sećanje na svoje postojanje i istorijski značaj.

Želja da se pobedi vreme i prirodni zakoni sačuvala se do današnjih dana. Svedoci smo da bogati ljudi žele da se njihova tela duboko zamrznu dok se ne pronađu lekovi za bolesti od kojih su umrli. Da li su oni pogrešno razumeli ideju o večitom životu? Da li je novac jedini kriterijum za nečije uvažavanje?

Maj 2005.

Iz moje zbirke „Velike teme i ja“.

PRIJATELJSTVO

Ko nam je dobro, smo vsi dobri in ljubeči, ko pa smo žalostni in nesrečni, iščemo nekaj na kaj se vedno lahko zanesemo. To so prijatelji. Ni treba, da bi se videvali vsak dan, dovolj je, da vemo, da so tam nekje in da mislijo na nas. Spomin na dneve, ki smo jih skupaj preživeli pa bo grel našo dušo tudi takrat, ko jih ne bo blizu nas.

Prijateljstvo se meri s preizkušnjami.

Maj 2014.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Kada nam je dobro, svi smo dobri i ljubazni, a kada smo tužni i nesrećni tražimo nekoga na koga možemo uvek da računamo. To su prijatelji. Ne treba da ih viđamo svaki dan, dovoljno je da znamo, da su tu i da misle na nas. Sećanje na dane koje smo zajedno proveli, grejaće našu dušu i onda kada su daleko.  

Prijateljstvo se meri iskušenjima.

Maj 2014.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«

INSPIRACIJA

Dogaja se, da se mi po nekem čudnem naključju, pojavljajo misli o dogodkih in ljudeh, ki sem jih že zdavnaj pozabila. Nekoč me je to presenečalo. Iskala sem vzroke, zaradi katerih so spomini oživeli in tako z logičnimi pojasnili izgubljala dragocena sporočila. Že dolgo se več ne sprašujem zakaj, enostavno se usedem in jih zapišem.

Tako nastajajo moje zgodbe.

December 2010.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Događa se, da mi se kao slučajno pojavljuju misli o događajima i ljudima koje sam već zaboravila. Nekada me je to čudilo. Tražila sam uzroke zbog kojih su sećanja oživela i tako sa logičnim objašnjenjima gubila i dragocene poruke. Već dugo se ne pitam zašto, jednostavno sednem i zapišem ih.

Tako nastaju moje priče.

Decembar 2010.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«

APOKALIPSA

»Imel sem hude sanje, moj prijatelj. Nebo je zavpilo in zemlja mu je odgovarjala. Jaz pa sem bil čisto sam! Nebo je zakričalo, zemlja je začela bobneti. Svetloba je ugasnila, zavladala je tema. Blisk je švignil čez nebo, vzplamtel je ogenj, vedno gostejša je postajala tema, izpod neba je deževala smrt. V trenutku je ugasnil razbeljeni sij in vse, kar je popadalo izpod neba, se je spreminjalo v pepel.«

Te sanje je sanjal Gilgameš pred nekaj tisoč leti.

Kaj pa danes? Ali niso njegove sanje za nekatere resničnost?

Kaj počnejo?

April 2014.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

„Teške sam snove video ove noći, prijatelju moj. Nebo je vrištalo, a zemlja mu je odgovarala. Ja sam bio sasvim sam. Nebo je urlalo, a zemlja je tutnjala. Svetlost se ugasila, zavladala je tama. Munja je rasparala nebo, plamtela je varta, sve gušći je bio mrak, ispod neba je kao kiša padala smrt. U trenutku se ugasio užareni sjaj i sve što je padalo sa neba, pretvaralo se u pepeo“.

Te snove  je sanjao Gilgameš pre nekoliko hiljada godina.

Zar nisu i danas njegovi snovi za nekoga stvarnost?

Šta to rade?

April 2014.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«

OLOVKA

OLOVKA

JA KAŽEM:

OLOVKA PIŠE SRCEM.

ON KAŽE:

OLOVKA PIŠE GRAFITOM.

DOK SE PREPIREMO

REČI PADAJU KAO KAPI TOPLE KIŠE.

SMEŠIM SE I ĆUTIM,

ZNAM DA PESME NASTAJU

KADA OLOVKA SRCEM PIŠE.

Objavljeno na Blogu http://igramisli.blogspot.com/ 2.5.2014.