ΓΝΏΘΙ ΣΕΑΥΤΌΝ (GNOTHI SEAUTON)

Kačji pastir, akril, Ana Vidmar, 2011.

vir: http://lepopisana.blogspot.com  

V trenutkih žalosti iz daljave prihajajo pomirjajoče misli. „Nič ni izgubljeno, energija je neuničljiva, čas pa ima različne dimenzije, “ se tolažimo. Običajno se to, kar želimo uresniči, saj so naše želje take kot so naše misli in temu primerna so naša dejanja. To je stara modrost, ki se že stoletja prenaša iz roda v rod.

Zato spoznajmo sebe, da bi vedeli kaj želimo.

Junij 2009.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Kada smo žalosni iz daljine dolaze misli koje nas smiruju. „Ništa nije izgubljeno, energija je neuništiva, a vreme ima različite dimenzije“, tešimo se. Obično se to što želimo ispuni, jer su naše želje onakve kakve su i naše misli, a takva su i naša dela. To je stara mudrost koja se već vekovima prenosi sa kolena na koleno.

Zato upoznajmo sebe da bi znali šta želimo.

Jun 2009.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«

DILEMA

Ko o prijateljih slišimo kaj neprijetnega, ne vemo kaj bi storili. Prvi vzgib je povedati jim kaj se o njih govori. Kasneje se začnemo spraševati ali je to, kar smo slišali resnično, komu koristi in kakšne bodo posledice.

Ko bolje premislimo se zavemo, da smo se večkrat pokesali, če smo kaj povedali kot, če smo kaj zamolčali.

Januar 2005.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Kada čujemo nešto loše o svojim prijateljima, ne znamo šta da radimo. Prvi impuls je da im kažemo šta se o njima govori. Kasnije počnemo da se pitamo da li je to što smo čuli istina, ko ima od toga koristi i kakve će biti posledice.

Kad bolje razmislimo vidimo da smo se do sada više puta pokajali zbog onoga što smo rekli, nego zbog onoga što smo prećutali.

Januar 2005.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«

BUĐENJE

BUĐENJE

BUDIM SE IZ TUĐEG SNA

U TUĐU STVARNOST.

IZGUBILA SAM SE

NEGDE NA PUTU

IZMEĐU SNA I JAVE.

GDE SAM?

MELANHOLIJA

 Srbija, manastir Žiča.

Včasih se v mojo dušo naseli melanholija in tam kraljuje. Zaprem oči in poslušam njen komaj slišen glas, tih in oddaljen. Vse kar slišim je podobno pravljicam in mitom in razumem, da to govori moja duša, ki se v svojem jeziku pogovarja z neko drugo, stoletja oddaljeno dušo. Takrat dojamem veličastnost teh svetov kot tudi, da so miti mostovi v času, ki jih povezujejo. Razumem tudi, da ni prihodnosti brez preteklosti in da je sedanjost samo kratek trenutek, samo misel, ki izgovorjena že postane preteklost. Čutim utrip in neskončnost časa s vsem svojim bitjem in se mu ne upiram. Pustim, da se ta čas naseli v meni kot v svoji hiši. 

Januar 2013.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Ponekad se melanholija nastani u moju dušu i tamo caruje. Zatvorim oči i slušam njen nežan glas, tih i udaljen. Sve što čujem liči na bajke i mitove i tada znam da se to moja duša razgovara sa nekom drugom dušom, udaljenom stotine i stotine godina. Slušajući ih razumem veličanstvenost tih svetova i da su mitovi mostovi u vremenu koji ih povezuju. Razumem i da nema budućnusti bez prošlosti kao i da je sadašnjost samo kratak trenutak, samo misao, koja čim se izgovori postaje prošlost. Osećaom beskonačnost vremena celim svojim bićem i prepuštam mu se. Dozvoljavam da se to vreme nastani u meni kao u svojoj kući. 

Januar 2013.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«