DILEMA

Mandale, barvice, Ana Vidmar, 2013.

http://lepopisana.blogspot.com

Danes sem prebrala zanimiv stavek. »Kaj boš mislil o meni, ko me več ne bo v tebi?«

Na prvi pogled zveni zelo patetično. Ali je to sploh pomembno kaj bo kdo mislil, ko nas več ne bo, se sprašujem. Pa je, ker so ljudje domišljavi in nečimrni, mislijo, da so popolni in dar bogov. Morda že, kajti tako misliti je najlažje. Da bi odkrili svojo nepopolnost, se morajo primerjati z drugimi, za hip morajo iti iz sebe in se prestaviti v bližnjega. Če so sposobni to narediti bodo videli, da ni pomembno kaj nekdo drug misli, pomembno je to kar sami mislijo in čutijo.

Odgovor na prej zastavljeno vprašanje se bo ponudil sam.

Maj 2007.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Danas sam pročitala zanimljivu rečenicu. „Šta ćeš misliti o meni, kada ne budem više u tebi?“

Na prvi pogled zvuči veoma patetično. Da li je uopšte važno šta će neko misliti kada nas više ne bude, pitam se. Važno je jer su ljudi uobraženi i sujetni, misle da su savršeni i božji dar. Možda, jer je tako misliti najlakše. Da bi otkrili svoju nesavršenost moraju da se porede sa drugima, moraju za trenutak da se užive u drugog čoveka. Ako mogu to da urade videće da nije važno šta neko drugi misli, važno je to što oni misle i osećaju.

Odgovor na pitanje će se sam ponuditi.

Maj 2007.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«

DRVO

DRVO

VOLELA BIH DA SAM DRVO.

MOĆAN HRAST ILI VITA JELA,

MIRAN ČEMPRES ILI BREZA BELA.

VRHOM KROŠNJE BIH MILOVALA NEBO I BELE OBLAKE,

A GRANE BIH ZAPLETALA U SJAJNE SUNČEVE ZRAKE.

KOREN BI MI HLADILE VODE MITSKE REKE LETE,

KOJA DARUJE DUŠI ZABORAV KAO MILOST

I BLAŽENSTVO KOJE POZNAJE SAMO DETE.

DANJU BIH SLUŠALA PTICE ŠTO SE U MOJOJ KROŠNJI GNEZDE,

A NOĆU BIH NEŽNO, RUKOM OD LIŠĆA MEKOG, BROJALA ZVEZDE.

U PROLEĆE BI NA MENE SIJALO SUNCE I PADALE KIŠE MLAKE,

LETI BIH PRKOSILA OLUJAMA I SLUŠALA GROMOVE JAKE.

VETAR BI U JESEN ODNOSIO MOJE LIŠĆE I PRIČAO MI PRIČE,

O ZMAJEVIMA, VILAMA I PATULJCIMA U NEKOM TAJANSTVENOM SVETU,

A ZIMI BIH SIŠLA U PODZEMLJE I NAUČILA KAKO DA PREĐEM REKU LETU,

A DA NE ZABORAVIM

SUNCE I CVEĆE

I NEKE OČI

ŠTO NA

LJUBAV

 LIČE.

Maj 2010.

Iz moje zbirke pesama »Kamenčići u mozaiku«.

LEPOTA

Lepota je povsod. Vidimo jo v zeleni travi, v pisanem cvetju in sijaju sonca. Slišimo lepoto v smehu otrok, v šepetu vetra in tišini zelenih gozdov. Lepota je v vonju dežja, sveže spečenih piškotov in v parfumu ljubljene osebe. Okušamo jo previdno kot med iz vrtnic ali redko eksotično sadje iz nam neznanih krajev. Dotikamo se je nežno kot se dotikamo najbolj fine svile in kot pajčevina nežnih čipk.

Lepota se skozi vsa čutila vtisne v naše bitje in postane del nas za vedno.

Junij 2008.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Lepota je svuda oko nas. Vidimo je u zelenoj travi, u raznobojnom cveću i u sjaju sunca. Lepotu čujemo u smehu dece, u šapatu vetra i u tišini stoletnih šuma. Lepota je u mirisu kiše, sveže pečenog hleba i u mirisu parfema voljene osobe. Osećamo lepotu u ukusu slatkog od ruža i retkog egzotičnog voća iz dalekih nepoznatih krajeva. Dodirujemo je nežno kao što se dodiruje najfinija svila ili kao paučina nežne čipke.

Lepota se kroz sva čula utisne u naše biće i zauvek postane deo nas.

Jun 2008.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«

GREH

Ko je Veliki Kreator ustvaril ljudi, je bil še sam očaran. Gledal je ta lepa bitja in se še bolj zavedal dejstva, da je svet ustvaril zaradi njih in da je vse namenil njim. V svoji velikodušnosti in ljubezni jim je to tudi povedal.

Čez nekaj časa je razočarano spoznal, da se ne zavedajo veličine tega darila. Neodgovorno so se obnašali do vsega okrog sebe. Razmišljal je kaj naj naredi, in spomnil se je. Ustvaril je greh.

In videl je, da je to dobro.

Občutek krivde je prisilil ljudi, da se začnejo zavedati sebe kot nepopolnih bitij, prebudil je željo, da se izboljšajo in izpopolnjujejo. Greh je vzpostavil vizijo čiste duše in zavedanje kaj je plemenitost in pravičnost. Ljudje so občutili lepoto v sebi in okrog sebe. Spoznali so, da samo s spoštovanjem lepote lahko živijo v harmoniji. 

Veliki Kreator je bil zadovoljen.

Maj 2008.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Kada je Veliki Kreator stvorio ljude bio je očaran. Gledajući ta lepa stvorenja spoznao je da je sve na svetu stvorio zbog njih i da je sve njima namenio. U svojoj velikodušnosti i ljubavi, jednoga dana, to im je i rekao.

Posle izvesnog vremena, razočarano je uvideo da oni nisu bili svesni veličine tog poklona. Ponašali su se neodgovorno prema svemu što ih je okruživalo. Razmišljao je kako da to popravi i setio se. Stvorio je greh.

I video je da je to dobro.

Osećaj krivice prisilio je ljude da uvide da su nesavršeni i u njima probudio želju da se poprave. Greh je stvorio viziju čiste duše i svest o plemenitosti i pravednosti. Ljudi su uvideli lepotu u sebi i oko sebe. Spoznali su da samo ako poštuju tu lepotu mogu da žive u harmoniji sa sobom i sa svim oko sebe. 

Veliki Kreator je bio zadovoljan.

Maj 2008.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«