HRABROST

Naš prvinski nagon je lagodno življenje in užitek. Vendar pa je to predvsem nagon, ljudje imamo tudi svobodno voljo in smo ponosni, da smo sposobni odločati se in delovati. Za premagovanje nagona je, kot za vsako vrlino, potreben pogum ter napor duha in telesa.

Pogum potrebujemo v vsakem segmentu življenja. Moramo biti pogumni zato, da živimo, da prenašamo vsakdanje težave, da se bojujemo, se upiramo in vztrajamo, da umremo. Pogum je odločitev in dejanje.

Brez poguma se ne moremo upreti najslabšemu v sebi ali v drugih.

Avgust 2006.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz« 

 

***

Osnovni čovekov nagon je lagodan život i uživanje. To je prvenstveno nagon, ali mi imamo i slobodnu volju i ponosni smo što smo sposobni da odlučujemo i da delujemo. Za prevazilaženje tog nagona je, kao i za svaku vrlinu, potrebna hrabrost i napor duha i tela.

Hrabrost nam je potrebna u svakom segmentu života. Moramo imati hrabrosti da živimo, da podnosimo svakodnevne teškoće, da se borimo, da se odupiremo i ustrajemo, da umremo. Hrabrost je odluka i delovanje.

Bez hrabrosti ne možemo da se odupremo najlošijem u sebi i u drugima.

Avgust 2006.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«

O PRAVIČNOSTI

Okovi i nandžija iz Karađorđevog konaka u Topoli, Srbija.

Veliki Pravičnik je jezen. Nenehno mora reševati spore med ljudmi, zmanjka pa mu časa za druge projekte.

-     Naj se naučijo sami reševati svoje spore, pravi, saj od nekdaj vela načelo „Oko za oko, zob za zob“.

-    Dragi oče, z vsem dolžnim spoštovanjem, dovolite, da se ne strinjam z vami, je odgovoril njegov sin   Veliki Mirovnik. To je maščevanje. Maščevanje pa rodi novo maščevanje, ki se nikoli ne bo končalo.

-   Saj je tako tudi prav, za zločin mora biti ustrezna kazen. Ljudje morajo dobiti zadoščenje, grmi Veliki Pravičnik.

-   Res je, pravi Veliki Mirovnik, vendar menim, da bi bilo bolje, če bi to zadoščenje poiskali v pravični kazni.

Veliki Pravičnik se je zopet razjezil.

-   Kako naj zagotovim pravičnost, ko nekateri odvetniki, tožilci in sodniki ne spoštujejo osnovnih etičnih pravil, da o njihovi morali niti ne govorim?

-    Bolje je, če njih prisilite ravnati pravično.

-    Imaš prav, sin moj. Kaj naj storim s toliko slepih in brezzobih ljudi?

-   Veliki Mirovnik se je samo blago nasmehnil.

Oktober 2012.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Veliki Pravednik je ljut. Po cele dane rešava sporove među ljudima, pa nema vremena za druge projekte.

-    Već je vreme da nauče sami da rešavaju svoje sporove, ljutio se, oduvek važi pravilo „Oko za oko, zub za zub“.

-     Dragi oče, sa dužnim poštovanjem, odgovorio je njegov sin Veliki Mirotvorac, dozvolite da se ne složim sa Vama. To je osveta, a osveta izaziva novu osvetu.

-     Tako i treba, za zločin mora biti i odgovarajuća kazna. Ljudi moraju dobiti satisfakciju.

-   Tačno, složio se Veliki Mirotvorac, ali mislim da bi bilo bolje da tu satisfakciju dobiju tražeći pravdu.

-   Kako da zavlada pravednost kada neki advokati, tužioci i sudije ne poštoju osnovne etične norme,  a i sumnjvog su morala, pitao se Veliki Pravednik.

-    Bolje je da njih primorate da postupaju pravedno.

-    U pravu si, sine moj,moraću, jer šta da radim sa toliko slepih i krezubih ljudi?

Veliki Mirotvorac se samo blago nasmešio.

Oktobar 2012.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«