 |
|
Frogman 3, suhi
pastel, Ana Vidmar, 2012.
|
Ne vemo kaj bo jutri, zato nihče
z gotovostjo ne more reči, da je srečen.
Ko razmišljamo, se zavemo, da
sreča ni trajno stanje. Sreča so trenutki, ki jih doživimo posamično. Ti
trenutki živijo v nas, o njih razmišljamo in jih podoživljamo. Tako ustvarjamo
občutke sreče.
Sreča je stanje duha.
Julij 2009.
Iz moje zbirke »Velike teme in
jaz«
***
Ne znamo šta će biti sutra
zato niko, sa sigurnošću, ne može da kaže da je srećan.
Dok tako razmišljamo
postajemo svesni da sreća nije trajno stanje, da sreću čine trenutci, koje
doživljavamo pojedinačno. Ti trenuci žive u nama, razmišljamo o njima i na taj
način ih ponovo doživljavamo. Tako nastaju osećanja sreće.
Sreća je stanje duha.
Juli 2009.
Iz moje zbirke »Velike teme i ja«
Jaz pa mislim, da je ravno obratno. Da je sreča stanje duha, zato je "trajno stanje" (v resnici se s tem niti ne ukvarjamo). Sreča kot taka ni osvisna (ali ne bi smela biti) od vzroka. Srečni smo, pika. Trenutki pa so lahko odvisni on vzroka, zaradi katerega smo zadovoljni ali veseli ali kaj podobnega. Morda besedo sreča nerodno uporabljamo in je zato zmeda - biti srečen zaradi nečesa (trenutki) ali samo biti srečen (stanje duha).
OdgovoriIzbriši