DENAR - NOVAC

Pogosto slišimo, da je za srečo potrebno bogastvo. Danes se z denarjem lahko kupi vse, pravijo.

Je res tako?

Mislim, da ni. Poglavar indijanskega plemena Hopi je že zdavnaj rekel: „Ko bo posekano zadnje drevo, zastrupljena zadnja reka, ulovljena zadnja riba, boste spoznali, da denarja ni mogoče jesti.“

Denar je res pomemben, vendar ni vsemogočen!

April 2009.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Često čujemo, da je za sreću potrebno bogatstvo. Danas se novcem sve može kupiti, kažu.

Da li je stvarno tako?

Mislim da nije. Poglavica indijanskog plemena Hopi je već odavno rekao: „Kada bude posečeno poslednje drvo, zatrovana poslednja reka, ulovljena poslednja riba, spoznaćete da novac ne može da se jede.“

Novac je važan, ali nije svemoćan!

April 2009.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«

ZAČIMBE - ZAČINI

Veliki Kuhar ne kuha dobro. Velikokrat je mislil, da je skuhal krasne jedi, vendar jih nihče ni želel niti poskusiti. Jezil se je in govoril, da so ljudje nehvaležni in razvajeni, da ne vedo kaj je zanje dobro. Ko nas njegova jeza ni prepričala, da so njegove jedi najboljše, je izumil začimbe.

In videl je, da je to dobro.

Od takrat nam jedi bogati z novimi okusi in z novimi aromami, servira nam jih na najboljšem porcelanu, mizo pa okrasi z najlepšimi rožami. Tako nas je velikokrat prelisičil, da smo pojedli neko lepo servirano in dišečo jed, kasneje pa nas je bolel želodec.

Ni vse, kar je videti lepo, tudi dobro.

December 2000. 

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Veliki Kuvar ne zna da kuva. Već je više puta skuvao, po njegovom mišljenju, krasna jela, ali niko nije hteo ni da ih proba, a kamoli da ih pojede. Ljutio se i govorio da su ljudi nezahvalni i razmaženi i da ne znju šta je za njih dobro. Pošto nije mogao da nas uveri da su njegova jela najbolja, izmislio je začine.

I video je da je to dobro.

Od tada nam jela obogaćuje novim ukusima i novim aromama, servira nam ih na najboljem porcelanu, a sto ukrašava najlepšim cvećem. Tako nas je često prevario, pa smo pojeli neko lepo servirano i mirišljavo jelo od kojeg nas je kasnije boleo stomak.

Nije sve što je lepo i dobro.

Decembar 2000. 

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«

O SREČI

Frogman 3, suhi pastel, Ana Vidmar, 2012.

vir: http://lepopisana.blogspot.com 

Ne vemo kaj bo jutri, zato nihče z gotovostjo ne more reči, da je srečen.

Ko razmišljamo, se zavemo, da sreča ni trajno stanje. Sreča so trenutki, ki jih doživimo posamično. Ti trenutki živijo v nas, o njih razmišljamo in jih podoživljamo. Tako ustvarjamo občutke sreče.

Sreča je stanje duha.

Julij 2009.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Ne znamo šta će biti sutra zato niko, sa sigurnošću, ne može da kaže da je srećan.

Dok tako razmišljamo postajemo svesni da sreća nije trajno stanje, da sreću čine trenutci, koje doživljavamo pojedinačno. Ti trenuci žive u nama, razmišljamo o njima i na taj način ih ponovo doživljavamo. Tako nastaju osećanja sreće.

Sreća je stanje duha.

Juli 2009.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«

ZMOTE – ZABLUDE

Srbija, Palić

Občasno si priznamo, da smo se zmotili in veliko časa preživeli v zablodi. Takrat se počutimo nelagodno in smo razočarani. Pa ni treba. Ni sramotno zmotiti se ali napačno oceniti situacijo. Gotovo smo tako izkušnjo potrebovali, da smo spoznali delček sebe in presegli svoje notranje zavore in strahove, zaradi katerih nismo mogli naprej. Počasi bodo neprijetni občutki minili, zaradi pridobitve novega spoznanja pa bo ostala hvaležnost.

Tudi potem bomo delali napake. Nič zato, na napakah se učimo. 

September 2008.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Ponekad priznamo sebi da smo pogrešili i da smo živeli u zabludi. Zbog toga se osećamo nelagodno i razočarani smo. Pa ne bi trebalo. Nije sramota pogrešiti ili pogrešno oceniti  neku situaciju. Sigurno nam je takvo iskustvo bilo potrebno kako bi mogli da upoznamo deo sebe i prevaziđemo neke svoje unutrašnje strahove. Vremenom će neprijatni trenuci proći, a ostaće nam zahvalnost zbog novostečenog spoznanja.

I posle toga ćemo grešiti. Pa šta onda. Na greškama se najbolje uči.

Septembar 2008.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«

SATOVI

SATOVI

VOLELA BIH DA ZAUSTAVIM VREME

DA SAČUVAM LJUBAV I NEKE LJUDE

DA SVI SPOLJAŠNJI ZVUCI ZANEME

DA U MENI SAMO SREĆA BUDE.

ZAUSTAVLJAM SVE SATOVE

OKO MENE ZAVLADA TIŠINA

URANJAM U TAJANSTVENE SVETOVE

DOK NA SVET PADA ZLATNA PRAŠINA.

NAPOLJU SU SENKE SVE DUŽE

USKORO ĆE PASTI MRAK

NA NEBU U SUMRAKU PTICE KRUŽE

U BESKRAJ TONE POSLEDNJI SUNČEV ZRAK.

DOK GRLIM USPOMENE SVOJE

TIHA MISAO NE ODLAZI

SVI SATOVI STOJE,

A VREME PROLAZI.

Pesma koju sam poslala na četvrti Evropski Fejsbuk pesnički festival.

Novi Sad, 2. - 3. marta 2013.