O PRIJATELJSTVU

Epikur 

Epikur je, za razliko od Platona in Aristotela, ki sta govorila o zmernosti in občutku za mero, govoril o svobodi in neodvisnosti. Svoboda je, če si podrejen samo naravi, zmernost je, če parafraziram, sredstvo za doseganje neodvisnosti, neodvisnost pa sredstvo za doseganje sreče.

Mislim, da človek kot družabno bitje nikoli ni popolnoma neodvisen. Živimo v raznih oblikah skupnosti in verjamem, da nam le zmernost v vsem lahko zagotovi občutek svobode in neodvisnosti.

Strinjam pa se z njegovim razmišljanjem o prijateljstvu:

"Od vseh stvari, ki jih lahko pridobimo z modrostjo, da bi si zagotovili blaženo življenje, je prav gotovo najpomembnejše pridobiti si prijatelje."

Avgust 2007.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Epikur je, za razliku od Platona i Aristotela, koji su govorili o umerenosti i osećaju za meru, govorio o slobodi i nezavisnosti. Govorio je da je sloboda, kada si podređen samo prirodi, da je umerenost sredstvo za postizanje nezavisnosti, a nezavisnost sredstvo za postizanje sreće, da parafraziram.

Mislim, da čovek, kao društveno biće, nikada nije u potpunosti nezavisan i slobodan. Živimo u raznim zajednicama i verujem da samo umerenost u svemu može da nam pruži osećaj slobode i nezavisnosti.

Ali se slažem sa njegovim razmišljanjem o prijateljstvu.

„Od svih stvari, koje možemo steći mudrošću kako bi sebi obezbedli blažen život, najvažnije je steći prijatelje“.

Avgust 2007.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«

MOSTOVI

Mađarska, Segedin, most na Tisi

Dolgo nisem vedela, da je vse, kar izrečem ali napišem, most med menoj in svetom, v katerem živim. Ko sem govorila iskreno in iz duše, sem gradila trdne mostove, včasih pa sem govorila o stvareh, ki jih nisem poznala ali nisem tako mislila in te mostove rušila. Gradila sem in rušila in danes vidim, da je več zgrajenih kot porušenih mostov.

Želim si, da bi imela še eno priložnost ponovno zgraditi porušene mostove, vendar na drugi strani ni nikogar več.

Težko je nekomu biti iskren prijatelj.

Junij 2009.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Dugo nisam znala da je sve što kažem ili napišem most između mene i sveta u kome živim. Kada sam govorila iskreno i iz duše gradila sam čvrste mostove, a ponekad sam govorila i o stvarima koje nisam razumela, ili nisam tako mislila, pa sam te mostove rušila. Gradila sam i rušila i danas vidim da je više izgrađenih nego porušenih mostova.

Želim još jednu mogućnost da ponovo izgradim porušene mostove, ali na drugoj strani nema više nikoga.

Teško  je biti iskren prijatelj.

Jun 2009.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«

POGUM - HRABROST

Makedonija, Nacionalni park Galičica.

Pogum je vrlina junakov, strahopetnost pa je njegovo nasprotje. Tako mislimo tudi danes.

Skozi zgodovino so se spreminjale oblike poguma, kot tudi oblike strahopetnosti, saj ima vsaka civilizacija svoje strahove. Pogum je sposobnost premagovanja strahu, ni pa odsotnost strahu. Pogumni ljudje strah premagajo z voljo, z močjo duha, ki jo pokažejo ob grozeči nevarnosti.

Mislim, da je za nas, navadne ljudi, pogum živeti že svoje vsakdanje življenje in se spopadati z vsemi izzivi, ki nam jih prinaša.  

Pogum je vedno oseben.

Januar 2005.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Hrabrost je vrlina junaka, a kukavičluk je njegova suprotnost. Tako mislimo i danas.

Kroz istoriju su se menjali oblici hrabrosti kao i oblici kukavičluka, jer svaka civilizacija ima svoje fobije. Hrabrost je sposobnost da se pobedi strah. Hrabri ljudi ga pobeđuju jakom voljom, to je snaga duha koju pokazuju kada im preti neka opasnost.

Mislim da je hrabrost, za nas obične ljude, već to što živimo svoj svakodnevni život i što se suočavamo sa svim izazovima koje nam donosi.

Hrabrost je uvek vrlina pojedinca.

Januar 2005.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«