MOLITVA

NEGDE NA ISTOKU RAĐA SE DAN,

SUNCE IZLAZI IZA OBLAKA RUŽIČASTO I ZLATNO,

SREBROM BOJI JUTRO I ZAVRŠAVA JOŠ JEDAN SAN,

PRE NEGO ŠTO POČNE DA SLIKA ŽIVOT NA VELIKO PLATNO.

PRVO SILAZI U BAŠTU OD IZMAGLICA JOŠ UVEK SNENU

I PIJE ROSU SA LATICA RUŽA I TANKIH VLATI TRAVA

BUDI BUBA MARU I LEPTIRA, PA SEDNE NA VERANDU NJENU

ČEKA MOJU MAJKU KOJA VEĆ NOĆIMA NE SPAVA.

NEGDE NA ZAPADU GASI SE DAN

SUNCE ZALAZI IZA VISOKIH PLANINA

DOK NAM SE PRIKRADA JOŠ JEDAN SAN

VAZDUH ISPUNJAVA NOĆNA SVEŽINA.

MISLIM NA SVOJU MAJKU U RAVNICI DALEKOJ

KAKO SEDI NA VERANDI, GLEDA U NEBO I ČEKA

DOK SE SUTON NEČUJNO SPUŠTA U SVETLOSTI MEKOJ

DA DO NJE DOPRE MOLITVA MOJA IZ DALEKA.

MOLIM BOGA DA JOJ PODARI MIRAN SAN

I SNAGU DA MOŽE DA ŽIVI BEZ NAS TAMO DALEKO

I MIRNE MISLI KADA SE ZAVRŠI JOŠ JEDAN DAN

MOLIM BOGA DA I MENI PODARI MILOST I SPOKOJ.

»OČE NAŠ, KOJI SI NA NEBESIMA,
DA SE SVETI IME TVOJE,
DA DOĐE CARSTVO TVOJE,
DA BUDE VOLJA TVOJA
I NA ZEMLJI KAO NA NEBU;
HLEB NAŠ NASUŠNI DAJ NAM DANAS;
I OPROSTI NAM DUGOVE NAŠE
KAO ŠTO I MI OPRAŠTAMO DUŽNICIMA SVOJIM;
I NE UVEDI NAS U ISKUŠENJE,
NO IZBAVI NAS OD ZLOGA. «

REČI ZAMIRU, NASTUPI TIŠINA

SUZE ČISTE DUŠU OD ŽALOSTI I BOLA

SA VISINE PADA NEBESKA MILINA

DOK SVEĆA DOGOREVA NA KRAJU STOLA.

Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.

MOZAIK

Makedonija, Ohrid, Plaošnik. 

Všeč mi je primerjava življenja z mozaikom, ker so me mozaiki od nekdaj fascinirali. Znala sem ure in ure preživeti v cerkvah ali na lokalitetih antičnih palač. Predstavljala sem si umetnike kako zlagajo kamenčke, njihovo srečo in navdušenje, ko so se jim pred očmi začeli pojavljati liki svetnikov, mitskih ptic, živali in prelepih rož.

Mozaiki so najlepši, ko se gledajo od daleč. Tako kot življenje.

 Avgust 2010.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Sviđa mi se poređenje života sa mozaikom, jer su me mozaici od uvek fascinirali. Ponekad sam sate i sate provodila u crkvama ili na lokalitetima antičkih palata. Zamišljala sam umetnike kako slažu kamenčiće, njihovu sreću i oduševljenje kada su im se pred očima pojavljivali likovi svetaca, mitoloških ptica, životinja i prelepog cveća.

Mozaici su najlepši kada se gledaju iz daleka. Kao i život.

Avgust 2010.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«

ZVONO

ZVONO POZIVA

NA VEČERNJU MOLITVU.

MIR BOŽJI SVIMA.

Iz moje zbirke „Srebrna vrba - 俳句- Haiku“

ŽICA

Nekoč so ljudje mislili, da jim niti en kraj na zemlji ni tuj, ker je, ne glede kje so se nahajali, vse kar je božansko bilo enako oddaljeno od tistega, kar je človeško.

Danes razdaljo merimo z drugačno mero, zapiramo se in ograjujemo z bodečo žico.

December 2015.

Iz moje zbirke: »Velike teme in jaz«

***

Nekada su ljudi mislili, da im ni jedno mesto na zemlji nije strano jer je, bez obzira gde se nalazili, sve što je božansko bilo jednako udaljeno od onoga što je ljudsko.

Danas razdaljinu merimo drugačijom merom, zatvaramo se i ograđujemo bodljikavom žicom.

Decembar 2015.

Iz moje zbirke: »Velike teme i ja«

ZAŠTO

ZAŠTO BAŠ JA MORAM

DA PROĐEM KROZ VRELINE PLAMEN?

ZAŠTO BAŠ JA MORAM

 ZBOG ISTINE DA OKRENEM SVAKI KAMEN?

ZAŠTO BAŠ MENI

ŽIVOT POSTAVLJA PITANJE NAJTEŽE?

ZAŠTO BAŠ MENI

ODGOVORI SVE DALJE BEŽE?

ZAŠTO BAŠ MOJE OČI

VIDE KROZ NAJGUŠĆI MRAK?

ZAŠTO NAPREŽEM SVE SVOJE MOĆI

DA UHVATIM BAR JEDAN SUNČEV ZRAK?

ZATO ŠTO UMEM DA ČITAM

STARE KNJIGE I ŠIFRE VEĆ ZABORAVLJENE

I ZNAM KOGA I ŠTA MORAM DA PITAM

DA KAPIJE VREMENA OSTANU OTVORENE.

Iz moje zbirke pesama „Kamenčići u mozaiku“