Veliki Pisatelj v prostem času
goji čebele. Ure in ure sedi in jih gleda kako letijo s cveta na cvet, nabirajo
med, hranijo svoje mlade, čistijo panje in ljubeče skrbijo za svojo družino. Ko
jih tako gleda ga preplavi žalost, ker ljudje, njegova najvišja kreacija,
nimajo takih vrlin. Zato jim pogosto piše. Napisal jim je že Veliko knjigo nad
knjigami misleč, da bo zadostovala, vendar ni. Iz te knjige so se nekateri
učili pravičnosti in ljubezni, drugi pa so v njegovem imenu ubijali. Zato piše
nove knjige, pojasnjuje, razlaga, zahteva. Ne pomaga prav dosti.
Nekega dne, ko je kot po navadi
gledal čebele, se mu je posvetilo. Napaka ni bila v knjigah, temveč v ljudeh,
kajti videl je, da z istega cveta čebela nabira med, pajek pa strup.
Avgust 2014.
Iz moje zbirke«Velike teme in
jaz«.
***
Veliki Pisac u slobodno
vrema gaji pčele. Sate i sate sedi ispred košnica i gleda kako lete sa cveta na
cvet, sakupljaju med, hrane svoj podmladak, čiste košnice i sa ljubavlju brinu
o svojoj porodici. Dok ih tako gleda, preplavi ga žalost, jer ljudi, njegova
najviša kreacija, nemaju takve vrline. Zato im često piše. Napisao im je već
Veliku knjigu nad knjigama misleći da će im biti dovoljna, ali nije bila. Iz te
knjige neki su učili o pravednosti i ljubavi, dok su drugi u njegovo ime ubijali.
Zato piše nove knjige uči ih, objašnjava i zahteva. Ne pomaže mnogo.
Jednoga dana, dok je kao
obično gledao pčele, shvatio je. Nije bila greška u knjigama nego u ljudima,
jer je video da iz istog cveta pčela sakuplja med, a pauk otrov.
Avgust 2014.
Iz moje zbirke«Velike teme i ja«.
