O PISANJU

Mislim, da razumem pravi namen pisanja. Veliki pisatelji pišejo, ker je to njihovo poslanstvo. Ostali pišemo, ker lažje razmišljamo, ko vidimo dogodke z razdalje. Prav ta razdalja nam omogoča, da samo nepristranski. Svoje žalosti in težave gledamo kot tuje in jih ponovno vrednotimo, merimo jih z drugačno mero in vidimo v drugi dimenziji. Tako postavimo stvari na pravo mesto in sebe v pravo razmerje do njih.

Še nekaj je: vse kar napišemo je »dokaz« našega čutenja in razmišljanja v času, ko se je nekaj dogajalo, kar pomeni, da so tudi naše odločitve nastajale v tistem kritičnem trenutku in bile trenutku primerne. Ko se čustva umirijo ali okoliščine spremenijo, lahko odločitve spremenimo. Kljub spremembi so nam jasne, saj so se med njimi ohranile vzročno posledične vezi.

Pomembno je, da vse kar smo zapisali, govori o nas: kakšni smo in zakaj smo bili v določenem trenutku takšni, vemo zakaj smo tako mislili in čutili. Tudi na ta način spoznavamo sebe.

April 2000.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Mislim da razumem pravi smisao pisanja. Veliki pisci pišu, jer je to njihovo poslanstvo. Ostali pišemo zato što na taj način lakše razmišljamo, jer vidimo događaje sa distance. Baš zbog te distance možemo da budemo nepristrani. Svoje žalosti i svoje probleme gledamo kao tuđe i tako ih ponovo ocenjujemo, merimo ih nekom drugačijom merom i vidimo u drugoj dimenziji. Na taj način postavljamo stvari na pravo mesto i sebe u pravi odnos prema njima.

Još nešto, sve što napišemo je „dokaz“ naših osećanja i razmišljanja u trenutku kada se nešto događalo, što znači da su i naše odluke nastajale u tom kritičnom trenutku. Te odluke kasnije, kada se osećanja smire ili promene okolnosti, možemo da korigujemo, ali su nam u svakom trenutku jasne, jer su se između njih sačuvale uzročno posledične veze.

Na kraju, što je veoma važno, sve što smo napisali govori o nama. Kakvi smo i zašto smo tada bili takvi, znamo zašto smo baš tako mislili i osećali. I na taj način upoznajemo sebe.

April 2000.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«

O LJUBEZNI - O LJUBAVI

Poročni šopek, akril, Ana Vidmar, 2011.

vir: http://lepopisana.blogspot.com 

Ljubezen se nam različno razkriva. Svetla stran ljubezni v nas prebuja veličastna čuvstva, pod vplivom ljubezni postajamo plemeniti, spoznavamo kaj je spoštovanje in samospoštovanje, požrtvovalnost in empatija. Vendar ima ljubezen tudi temno plat, izziva ljubosumje, zavist, celo sovraštvo in željo po maščevanju.

Od tega katero plat ljubezni bomo prepoznali kot svojo, je odvisno ali bomo srečni, ali nesrečni.

Avgust 2005.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Ljubav nam se različito razotkriva. Svetlo lice ljubavi budi u nama veličanstvena osećanja, pod njenim uticajem postajemo plemeniti, razumemo šta je poštovanje i samopoštovanje, požrtvovanje i empatija. Ali ljubav ima i mračnu stranu, pa često izaziva ljubomoru, zavist, čak i mržnju i želju za osvetom.

Od toga koju stranu ljubavi ćemo prepoznati kao svoju, zavisi da li ćemo biti srećni ili nesrećni.

Avgust 2005.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«

O DUŠI

Nekateri filozofi pravijo, da dušo sestavljajo najlažji atomi, zaradi česar ne more živeti brez telesa, telo pa ne brez duše.

Všeč mi je tako razmišljanje. Duša je popolni del človeka, iz nje prihaja svetloba vseh naših spoznanj. Duša nam je tudi zavetišče, kamor se zatekamo pred nepravičnostjo in sprevrženostjo. Iz duše črpamo moč in pogum, da se podamo v boj z neznanim v sebi in v svetu v katerem živimo. Zmagali smo, ko spoznamo da je zemlja močna in nebo večno, človek pa šibak in minljiv.

Menim, da potrebujemo zavest, da v nas obstaja nek božanski delec.

Avgust 2006. 

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Neki filozofi misle da je duša sačinjena od najlakših atoma, pa zbog toga ne može da živi bez tela, a telo ne može bez duše, jer ga ona pokreće.

Sviđa mi se takvo razmišljanje. Duša, taj eterični, savršeni, božanski delić u nama je pokretač života, to je snaga koja vodi i upravlja našim telom. Duša je naše utočište gde se povlačimo pred nepravdom i izopačenošću i gde nalazimo snagu da se upustimo u boj sa nepoznatim u sebi i u svetu u kojem živimo. Pobedili smo kada spoznamo da je zemlja moćna i nebo večno, a čovek nejak i prolazan.

Mislim da nam je potrebno spoznanje da u nama postoji neki božanski deo. 

Avgust 2006.  

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«

RAZMISLIMO

Danes je nekdo rekel, da ima take prijatelje, da sovražnikov sploh ne potrebuje.

Mislim, da vsi potrebujemo sovražnike. Oni nas navdihujejo, prisilijo nas, da razmišljamo, da se učimo in izpopolnjujemo, da bi jih lahko premagali ali se obranili pred njihovimi napadi. Pameten sovražnik sluti naš skriti potencial in ceni našo moč in znanje. Prav zaradi tega imamo včasih srečo, da svoje sovražnike spremenimo v iskrene in zveste prijatelje.

Pogosto govorimo o svojih prijateljih, zelo redko pa o svojih sovražnikih. Čeprav sovražnike potrebujemo v enaki meri kot potrebujemo prijatelje.

Julij 2008.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Danas je neko rekao da ima takve prijatelje, da mu neprijatelji nisu potrebni.

Mislim da su svima potrebni neprijatelji. Oni nas nadahnjuju, primoraju nas da razmišljamo, da učimo i da se usavršavamo da bi mogli da ih pobedimo, ili da se od njih odbranimo. Pametan neprijatelj sluti naš skriveni potencijal i ceni našu snagu i znanje. Baš zbog toga ponekad možemo svoje neprijatelje pretvoriti u iskrene i verne prijatelje.

Često govorimo o svojim prijateljima, a retko o svojim neprijateljima. A neprijatelji su nam potrebni isto kao i prijatelji.

Jul 2008.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«