Pretvorili su mesečevi zraci noć
u dan
posrebrili krošnje drveća i
svaki žbun
prosuli bisere po travi da se
ostvari san
beli jelen postaje mladić kada
je mesec pun.
Kraj jezera čekala je dragog
lepa Vila
u zagrljaju slušala je njegovog
srca glas
milovala ih je voda nežno kao
meka svila:
»Zajedno
smo, ova noć je stvorena za nas«.
Mesec bledi. Pred svitanje
čarolija se gubi
žure, mladić se menja, mirišu
perunike.
Opet je jelen. Vila još jednom
dragog ljubi,
sunce će ih vratiti na moju
policu za knjige.
Iz
moje pesničke zbirke »Daleki horizonti«
