Prošla
je Nova godina i praznici sveti
ni
slatkih kolača ni suvog voća nema više
čekamo
šta će nam novi dan doneti
dok
kroz crne grane padaju hladne kiše.
Čekamo
da se vrate laste i da dođe proleće
da
prestane kiša, da se pomere kazaljke sata
da
zasija sunce, da na cvet leptir sleće
poznate
korake, da neko zakuca na vrata.
Zašto
čekati, sve će doći u pravi čas
nezavisno
od nas suce se preko neba kreće
ne
možemo da menjamo svet ali možemo nas
zato
postavljam svečano sto i donosim cveće.
Šta
slavimo pitaš, na stolu je sve što volimo
nov
dan kažem, sunce što iza oblaka izlazi
što
smo zajedno, što u ovom trenutku postojimo
što
ne damo da nam život u čekanju prolazi.
Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.
