ČESTITKA

Kakor ni zime brez drobnih snežink, tako ni praznikov brez drobnih želja. Naj ti novo 2019. leto prinese spoznanje, da je sreča v trenutkih, ki jih delimo z drugimi.

***

Nema zime bez sićušnih pahuljica, kao ni praznika bez malih želja. Neka ti nova 2019. godina donese spoznanje da je sreća u trenucima koje delimo sa dugima.

ŽELJE

Na prehodu iz starega v novo leto se začnemo zavedati, da vse kar je obstajalo, gre k svojemu zatonu, nadomešča pa ga novo, ki v sebi nosi zametke sprememb. Vsi so nam, kot smo tudi mi vsem, izrekali lepe misli in želeli veliko dobrega. Kaj se je od tega uresničilo? Ali smo si dovolj prizadevali za lepši in boljši svet?

Kdaj bomo razumeli, da ne smemo obljubljati več kot lahko izpolnimo, niti želeti več kot lahko prenesemo? Ali vemo kje so naše meje?

Iz moje zbirke »Drobtinice z Minervine mize«

***

Na prelazu iz stare u novu godinu, postanemo svesni da sve što je postojalo ide prema svom kraju i da ga zamenjuje novo, koje u sebi nosi klice promena. Svi su nam, kao i mi svima, izrekli mnogo lepih misli i zaželeli svako dobro. Šta se od toga ostvarilo? Da li smo se dovoljno trudili da stvorimo lepši i bolji svet?

Kada ćemo razumeti da ne smemo obećavati više nego što možemo ispuniti, niti želeti više nego što možemo podneti? Da li znamo gde su naše granice?

Iz moje zbirke »Mrvice sa Minervine trpeze«

ZIMA

Zaplelo se bledo zimsko sunce

u gole mokre krošnje crnih grana

sada samo sanja nebeske vrhunce

dok tone sve niže u smiraj dana.

Na stolu slike sa južnih mora

smeše se srećni preplanuli ljudi

sećanje na beli pesak ispod bora

i nežne ruke, želju po letu budi.

Napolju košava duva, puste su ulice

na grani promrzle ptice šćućurene ćute

u svetlu ulične lampe plešu pahuljice

ptice drhte, dugu hladnu zimu slute.

Iz moje pesničke zbirke »Daleki horizonti«.

LJUBLJANA

LJUBLJANA

Vraćam se u grad kao ptica selica

dok zlatno lišće na Tromostovje pada

sunce se diže sa starogradskih ulica

ozari šumu ispod Ljubljanskog grada.

Na trgu ljubavi Prešeren veliki poet

još uvek gleda u Julijine prozore

upleo je u venac svaki svoj sonet

ovenčan slavom i zrakom Zlatne zore.

Ispred crkve neko svira Valcer cveća

tik nad Ljubljanicom lete bele ptice

u ritmu valcera u duši pleše sreća

što moje korake pamte ljubljanske ulice.

Iz moje pesničke zbirke »Daleki horizonti«.