sobota, 26. maj 2018

DA IMAM PESAK

Slika: Ana Vidmar mag, lik. um. vir: http//lepopisana.blogspot.com/
Da imam pesak vremena iz peščanog sata
što čuva sećanja iz vrele pustinje
na dane kada se kroz Trijumfalana vrata
moćna Ramzesova vojska vraćala iz Nubije.

Pročitala bih kartuše u drevnim hramovima
videla silne graditelje piramida na delu
slikare što slikaju ratnike sa lukovima
i prelepu Nefretari u drevnom hramu na Nilu.

Našla bih ključeve, za mene ne bi bilo tajni
otvorila bih zaboravljene kapije vremena
dok bi me sa neba gledao Orion sjajni
znala bih da je Zemlja ogledalo Svemira.


Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.

petek, 18. maj 2018

MUZIKA

 
Muzika ima moć da svakodevnicu
obavije u tanke svilene niti zvuka
da načini tajanstvenu snohvaticu
i uhvati mesečinu u mrežu pauka.

Muzika ima snagu lekovite svete vode
kad rominjaju note kao letnje kiše
na bajkovita tajna mesta dušu odvode
u predele gde srce svoje pesme piše.

Tad vreme stane i otkriva tajne najveće
pa u avgustu procveta beli jorgovan naš
uz muziku znam da našu ljubav nikad neće
...prekriti ruzmarin, snjegovi i šaš...“.

Iz moje zbirke »Kamenčići u mozaiku«

sobota, 12. maj 2018

TEODIKEJA


Kaj Bog dela te dni?

Živimo v času, ki ga je zaznamovalo zlo. Zlo je povsod okrog nas, počasi stiska svoj obroč in nas hromi, da ne moremo dihati. Naselilo se je v vse pore našega življenja in ne moremo se mu upreti. Gleda nas iz časopisov in z ekrana televizije. Zli ljudje, zli glasovi, zle oči, nagovarjajo nas iz dneva v dan in potrebujemo vse več poguma in več volje, več razmišljanja, da se jim upremo. Zlo nas izčrpava, jemlje nam energijo in čas za druge lepše stvari in se s tem hrani.

Pa vendar tudi mi vztrajamo. Še vedno upamo, da se bo kot vse na svetu, tudi obdobje zla končalo. Dokler obstaja nekdo, ki se z besedo upira nevidnim letalom in s srcem »pametnim« raketam, ni vse izgubljeno. Mogoče bo Bog dvignil glavo, ga pogledal in sram ga bo.

Misli o teodiceji se mi te dni porajajo same.

Maj 1999.
I moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Šta radi Bog ovih dana?

Živimo u vremenu koje je obeležilo zlo. Zlo je svuda, polako steže svoj obruč i guši nas. Gleda nas iz novina i sa ekrana televizije. Zli ljudi, zli glasovi, zle oči, gledaju nas iz dana u dan i potrebno nam je sve više hrabrosti i više volje da im se odupremo. Zlo nas iscrpljuje, uzima nam energiju i vreme za druge, lepše stvari i time se hrani.

Ali i mi smo uporni. Još uvek razmišljamo i nadamo se da će, kao i sve na svetu, i vreme zla proći. Dokle god postoji neko ko se rečju suprotstavlja nevidljivim avionima
i srcem „pametnim“ raketama nije sve izgubljeno. Možda će Bog podići glavu, pogledati ga i postideti se.

Misli o teodikeji mi se ovih dana pojavljuju same.

Maj 1999.
I moje zbirke »Velike teme i ja«

petek, 4. maj 2018

DA IMAM KAMEN


Da imam kamen sa vrha sveta
stavila bih ga u baštu pored staze
kraj bele ruže što stalno cveta
da ga vide svi što tuda prolaze.

Na kamen bi srebrni soko sleteo
moj vodič kroz lavirint života
ponekad bi sa mnom poleteo
da mi pokaže gde je skrivena lepota.

Prošetala bih stazom u smiraj dana
pomilovala kamen i ružu što cveta
ne bi me plašila ona druga strana
da imam kamen sa vrha sveta.

Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.