Mislim, da razumem pravi namen pisanja. Veliki pisatelji pišejo, ker
je to njihovo poslanstvo. Ostali pišemo, ker lažje razmišljamo, ko
vidimo dogodke z razdalje. Prav ta razdalja nam omogoča, da samo
nepristranski. Svoje žalosti in težave gledamo kot tuje in jih
ponovno vrednotimo, merimo jih z drugačno mero in vidimo v drugi
dimenziji. Tako postavimo stvari na pravo mesto in sebe v pravo
razmerje do njih.
Še nekaj je: vse kar napišemo je »dokaz« našega čutenja in
razmišljanja v času, ko se je nekaj dogajalo, kar pomeni, da so
tudi naše odločitve nastajale v tistem kritičnem trenutku in bile
trenutku primerne. Ko se čustva umirijo ali okoliščine spremenijo,
lahko odločitve spremenimo. Kljub spremembi so nam jasne, saj so se
med njimi ohranile vzročno posledične vezi.
Pomembno je, da vse kar smo zapisali, govori o nas: kakšni smo in
zakaj smo bili v določenem trenutku takšni, vemo zakaj smo tako
mislili in čutili. Tudi na ta način spoznavamo sebe.
April 2018.
Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«
***
Mislim da razumem pravi smisao pisanja.
Veliki pisci pišu, jer je to njihovo poslanstvo. Ostali pišemo zato
što na taj način lakše razmišljamo, jer vidimo događaje sa
distance. Baš zbog te distance možemo da budemo nepristrani. Svoje
žalosti i svoje probleme gledamo kao tuđe i tako ih ponovo
ocenjujemo, merimo ih nekom drugačijom merom i vidimo u drugoj
dimenziji. Na taj način postavljamo stvari na pravo mesto i sebe u
pravi odnos prema njima.
Još nešto, sve što napišemo je „dokaz“
naših osećanja i razmišljanja u trenutku kada se nešto događalo,
što znači da su i naše odluke nastajale u tom kritičnom trenutku.
Te odluke kasnije, kada se osećanja smire ili promene okolnosti,
možemo da korigujemo, ali su nam u svakom trenutku jasne, jer su se
između njih sačuvale uzročno posledične veze.
Na kraju, što je veoma važno, sve što
smo napisali govori o nama. Kakvi smo i zašto smo tada bili takvi,
znamo zašto smo baš tako mislili i osećali. I na taj način
upoznajemo sebe.
April 2018.
Iz moje zbirke »Velike teme i ja«
