nedelja, 27. avgust 2017

O PISANJU

Mislim, da razumem pravi namen pisanja. Veliki pisatelji pišejo, ker je to njihovo poslanstvo. Ostali pišemo, ker lažje razmišljamo, ko vidimo dogodke z razdalje. Prav ta razdalja nam omogoča, da samo nepristranski. Svoje žalosti in težave gledamo kot tuje in jih ponovno vrednotimo, merimo jih z drugačno mero in vidimo v drugi dimenziji. Tako postavimo stvari na pravo mesto in sebe v pravo razmerje do njih.

Še nekaj je: vse kar napišemo je »dokaz« našega čutenja in razmišljanja v času, ko se je nekaj dogajalo, kar pomeni, da so tudi naše odločitve nastajale v tistem kritičnem trenutku in bile trenutku primerne. Ko se čustva umirijo ali okoliščine spremenijo, lahko odločitve spremenimo. Kljub spremembi so nam jasne, saj so se med njimi ohranile vzročno posledične vezi.

Pomembno je, da vse kar smo zapisali, govori o nas: kakšni smo in zakaj smo bili v določenem trenutku takšni, vemo zakaj smo tako mislili in čutili. Tudi na ta način spoznavamo sebe.

Avgust 2017.
Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«


***

Mislim da razumem pravi smisao pisanja. Veliki pisci pišu, jer je to njihovo poslanstvo. Ostali pišemo zato što na taj način lakše razmišljamo, jer vidimo događaje sa distance. Baš zbog te distance možemo da budemo nepristrani. Svoje žalosti i svoje probleme gledamo kao tuđe i tako ih ponovo ocenjujemo, merimo ih nekom drugačijom merom i vidimo u drugoj dimenziji. Na taj način postavljamo stvari na pravo mesto i sebe u pravi odnos prema njima.

Još nešto, sve što napišemo je „dokaz“ naših osećanja i razmišljanja u trenutku kada se nešto događalo, što znači da su i naše odluke nastajale u tom kritičnom trenutku. Te odluke kasnije, kada se osećanja smire ili promene okolnosti, možemo da korigujemo, ali su nam u svakom trenutku jasne, jer su se između njih sačuvale uzročno posledične veze.

Na kraju, što je veoma važno, sve što smo napisali govori o nama. Kakvi smo i zašto smo tada bili takvi, znamo zašto smo baš tako mislili i osećali. I na taj način upoznajemo sebe.

Avgust 2017.
Iz moje zbirke »Velike teme i ja«




nedelja, 20. avgust 2017

ČEBELE - PČELE

Veliki Pisatelj v prostem času goji čebele. Ure in ure sedi in jih gleda kako letijo s cveta na cvet, nabirajo med, hranijo svoje mlade, čistijo panje in ljubeče skrbijo za svojo družino. Ko jih tako gleda ga preplavi žalost, ker ljudje, njegova najvišja kreacija, nimajo takih vrlin. Zato jim pogosto piše. Napisal jim je že Veliko knjigo nad knjigami misleč, da bo zadostovala, vendar ni. Iz te knjige so se nekateri učili pravičnosti in ljubezni, drugi pa so v njegovem imenu ubijali. Zato piše nove knjige, pojasnjuje, razlaga, zahteva. Ne pomaga prav dosti.

Nekega dne, ko je kot po navadi gledal čebele, se mu je posvetilo. Napaka ni bila v knjigah, temveč v ljudeh, kajti videl je, da z istega cveta čebela nabira med, pajek pa strup.

Avgust 2017.
Iz moje zbirke«Velike teme in jaz«.

***

Veliki Pisac u slobodno vrema gaji pčele. Sate i sate sedi ispred košnica i gleda kako lete sa cveta na cvet, sakupljaju med, hrane svoj podmladak, čiste košnice i sa ljubavlju brinu o svojoj porodici. Dok ih tako gleda, preplavi ga žalost, jer ljudi, njegova najviša kreacija, nemaju takve vrline. Zato im često piše. Napisao im je već Veliku knjigu nad knjigama misleći da će im biti dovoljna, ali nije bila. Iz te knjige neki su učili o o pravednosti i ljubavi, dok su drugi u njegovo ime ubijali. Zato piše nove knjige uči ih, objašnjava i zahteva. Ne pomaže mnogo.

Jednoga dana, dok je kao obično gledao pčele, shvatio je. Nije bila greška u knjigama nego u ljudima, jer je video da iz istog cveta pčela sakuplja med, a pauk otrov.


Avgust 2017.
Iz moje zbirke«Velike teme i ja«.

nedelja, 6. avgust 2017

TAJNA


U DUBINI MRAČNE ŠUME IZA SEDAM VISOKIH GORA
BLISTA SMARGDNO JEZERO O KOME MAŠTA CEO SVET
U VRELOJ PUSTINJI IZA SEDAM BESKRAJNIH MORA
JEDNOM U STO GODINA PROCVETA PREDIVAN CVET.

NA STAROJ KARTI UCRTAN JE PUT DO TE ŽIVE VODE
I ISPISAN RECEPT ZA TAJNI ELIKSIR MLADOSTI
MOĆNICI SVETSKI BESKRAJNE SATE PROVODE
NUDEĆI BAJNE SVOTE ZA NAPITAK BESMRTNOSTI.

ODAVNO SU PUSTOLOVI PRONAŠLI JEZERO I CVET
MISLE DA ZA NJIH NEMA VIŠE TAJNI, DA SVE VEĆ IMAJU
JOŠ SAMO DA PRIPREME ČUDESAN LEK I ZADIVE SVET
ALI NE ZNAJU STARU MAGIČNU FORMULU DA PROČITAJU.


Iz moje zbirke »Kamenčići u mozaiku«