Autor:
Silvija Vulić Vlahović
|
PONEKAD POŽELIM DA IMAM
NATPRIRODNU MOĆ
DA MOGU ZAMAHOM
RUKE DA ZAUSTAVIM VREME
DA VRATIM SREĆNE TRENUTKE I
OTERAM NOĆ
DA SA LEĐA UMORNIH
LJUDI SKINEM BREME.
PONEKAD POŽELIM DA SAM ANĐEO BELI
DA MOGU SVIMA
DA PODARIM SREĆU
DA IM DONESEM
RADOST ZA ŽIVOT CELI
DA DECI OSMESI
NA LICA KAO LEPTIRI SLEĆU.
PONEKAD POŽELIM DA BUDEM
NEVIDLJIVA
DA NIKO NE
VIDI MOJE SUZE ZBOG SRAMOTE
I TUGU ŠTO NE
MOGU NIŠTA DA PROMENIM
NA OVOM SVETU
GDE JE SVE MANJE DOBROTE.
Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.