EGO

Ko je Mark Avrelij, rimski cesar in filozof, prišel na oblast, je ukazal, da ga povsod spremlja uslužbenec, ki je imel edino dolžnost, da mu je vsakič, ko so ga navdušeni Rimljani burno pozdravljali, zašepetal: „Ti si samo človek“. Poznamo pa tudi nasprotni primer. Na turškem dvoru je služboval evet efendija, ki je ves čas sedel ob sultanu in kimal vsemu, kar je sultan rekel.

Samo ljudje, ki se ne morejo pohvaliti z znanjem ali z vrlinami, čutijo potrebo, da se hvalijo in uživajo, ko jih hvalijo drugi.

Februar 2015.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Kada je Marko Aurelije, rimski car i filozof, došao na vlast, naredio je da ga svuda prati činovnik, čija je jedina dužnost bila da mu, svaki put kada bi ga klicanje oduševljenih Rimljana ponelo, šapne: „Ti si samo čovek“. Postoji i suprotan primer. Na turskom dvoru postojalo je činovničko zvanje evet efendija. Bio je to čovek koji je sedeo pored sultana i klimao glavom na sve što je sultan rekao.

Samo ljudi koji ne mogu da se pohvale znanjem ili vrlinama, osećaju potrebu da se hvale ili uživaju kada ih drugi hvale.

Februar 2015.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«

NADA

UVEK NEGDE CVETAJU RUŽE

I KADA PADNE SNEG I ZEMLJU PREKRIJE LED.

UVEK NEGDE SIJA SUNCE

I KADA OBLAK PREKRIJE NEBO I KADA PADNE MRAK.

UVEK NEGDE PEVAJU PTICE

I KADA UDAR GROMA NADJAČA SVAKI ZVUK.

UVEK NEGDE TEČE SLATKO VINO

I KADA GORČINA IZMAMI SUZE.

UVEK NEGDE POSTOJI NADA

I KADA GUSTA MAGLA SAKRIJE SVAKI CVET.

UVEK NEGDE SIJA DRAGI LIK

I KADA SVETLOST UTRNE I POMRAČI SE SVET.

Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.

SPOZNANJE

Pogosto mislimo, da nam vse kar imamo pripada že s tem da obstajamo. Življenje pa nam pokaže da ni tako, da nam nič ne pripada samo po sebi. Vse, kar imamo smo si morali ustvariti sami ali so to za nas ustvarjali ljudje, ki so nas ljubili. Ko se tega zavemo obžalujemo, da smo to spoznali pozno in želimo si samo še eno priložnost, da jim lahko rečemo kaj so nam pomenili in kako radi smo jih imeli.

Mart 2016.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Često mislimo da nam sve što imamo pripada već samim tim što postojimo. Ali kroz život spoznamo da to nije tačno, da nam ništa ne pripada samo po sebi. Sve što imamo morali smo da stvorimo sami ili su za nas stvorili ljudi koji su nas voleli. Kada postanemo toga svesni, poželimo samo još jednu priliku da možemo da im kažemo koliko su nam značili i koliko smo ih voleli.

Marec 2016.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«

STRAH

Pravijo, da so nam strah dali bogovi, da nas varuje. Strah nas sili, da razmišljamo o sebi in svetu okrog nas, varuje nas pred hitrimi in nepremišljenimi odločitvami in čuva naše dostojanstvo in našo celovitost. Vendar nas strah pogosto hromi in zaradi strahu ne naredimo kar nam veleva srce.

Premagajmo strah, pojdimo v neznano pogumno kot bojevniki. Upajmo in globoko verujmo, zaupajmo sebi in svojemu srcu, naredimo vse kar lahko in izpolnimo svoje želje.

Junij 2010.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«.

***

Kažu da su nam strah dali bogovi da nas zaštite. Strah nas primorava da razmišljamo o sebi i o svetu oko nas, štiti nas od brzih i nepromišljenih odluka i tako čuva naše dostojanstvo i naš integritet. Ali strah nas često koči pa zbog straha ne uradimo ono što želimo.

Pobedimo strah, zakoračimo u nepoznato kao neustrašivi ratnici. Nadajmo se i verujmo sebi i svom srcu, uradimo sve što možemo i ispunimo svoje želje.

Jun 2010.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«.