CRNO

OSEĆAM BOJU SVOJIH MISLI POD PRSTIMA,

TEŠKU, GUSTU, LEPLJIVU I CRNU.

KAD MISLI TEK ISPISANE CRNIM SLOVIMA,

KAO PTICE U NEBO VISOKO PRNU.

OSEĆAM DA CRNO MOŽE I DOBRO BITI,

DA SLOVA KAO PTICE MOGU DA SE GNEZDE.

CRNO JE PODLOGA ZA MISLI SREBRNE I ZLATNE NITI,

JER SAMO IZ MRAKA JASNO SE VIDE SJAJNE ZVEZDE.

Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.

MOJE PESME

MOJE SU PESME KAO PTICE.

PONEKAD ŽIVAHNE KAO VRAPCI,

A PONEKD TUŽNE KAO GRLICE

ČESTO SU PLAŠLJIVE KAO SENICE

ILI NEŽNE KAO GOLUBICE,

A UVEČE SU ZAMIŠLJENE KAO MALE SOVE.

ZNAM DA SVE NJIH MOJA DUŠA ZOVE,

A ONE DOLAZE, LEPRŠAJU I CVRKUĆU

ŠIRE SVOJA KRILA I MAME MOJE OSMEHE

GLEDAJU ME I TRAŽE SKRIVENE UZDAHE

I TAJNE NA DNU SRCA ZAKOPANE.

Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.

GODIŠNJICA - OBLETNICA

Prošlo je tri godine od kada je moj roman „TRAGOVI U VREMENU“, u izdanju Banatskog kulturnog centra, ugledao svetlost dana.

Iz recenzije Radovana Vlahovića, književnika i kritičara:

... Čitanje pripovedaka u romanu „Tragovi u vremenu“ Ljubice Verbič je kao prelepa muzika koja vas već od samog početka, od prvog tona, od prve priče, uvlači u sebe i na jedan gotovo magičan, omamljujući način vodi u avanturu putovanja vremenima i prostorima otvarajući pred nama, kao lotosove cvetove, sudbine ljudi u kovitlacu epoha....

***

Pred enim letom je izšel prevod mojega romana »TRAGOVI U VREMENU« z naslovom „SLEDI V ČASU“, v  založbi Banatskega kulturnega centra.

Iz recenzije Radovana Vlahovića, pisatelja in kritika:

... Branje pripovedk v romanu »Sledi v času« Ljubice Verbič je kot čudovita glasba, ki vas že od samega začetka, od prvega tona, od prve zgodbe povleče vase in na magičen, omamljajoč način pelje v avanturo, potovanje skozi čas in prostore, odpirajoč pred vami, kot lotosove cvetove, usode ljudi v vrtincu obdobij...

NASPROTJA - SUPROTNOSTI

Foto: Marjan Vidmar, Pogumni vztrajajo.

Vse ima svoje nasprotje in samo z njim tvori celoto. Ne bi znali kaj je dobro, če ne bi obstajalo zlo, lepote ne bi znali opisati in doživeti brez grdega, ne bi vedeli kaj je pogum, če ne bi poznali strahu. Kdo je ljubil ve kaj je sovraštvo, kdo vidi dan ve kako temna je noč in tisti ki živi v ledu nestrpno čaka tople sončeve žarke.

Vse to vemo, vendar želimo samo tisto kar je lepo in dobro. Izogibamo se njihovih nasprotij, čeprav so nam prav ta nasprotja in to, da se jih zavedamo omogočila uživanje v stvareh, ki so nam prijetne in jih želimo.

April 2015.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Sve ima svoju suprotnost i samo sa njom čini celinu. Ne bi znali šta je dobro da ne postoji zlo, ne bi znali da opišemo i doživimo lepo bez ružnog, ne bi znali šta je hrabrost da ne poznajemo strah. Ko je voleo zna šta je mržnja, ko vidi dan zna kako mračna je noć. Onaj ko živi u ledu nestrpljivo čeka tople sunčeve zrake.

Sve to znamo, pa ipak želimo samo ono što je lepo i dobro. Izbegavamo njihove suprotnosti, mada su nam baš te suprotnosti i to što smo ih svesni omogućili uživanje u stvarima koje su nam prijatne i koje želimo.

April 2015.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«