EMPATIJA

Senka Vlahović Filipov, slika iz serije "Golubice", 2009. akril na platnu

Danes je vse manj empatije. Ne oziramo se na druge niti ne želimo razmišljati o tujih problemih. Pogosto slišimo celo da so sami krivi za to, kar se jim dogaja in tako opravičujemo svojo neobčutljivost, sploh če so nesrečni ljudje daleč od nas.

Vendar ni vedno tako. Ljudje niso sami krivi, ker živijo v svetu, kjer divjao vojne, kjer vlada brezdušnost, nasilje in smrt. Nimajo možnosti da spremenijo pogoje v katerih živijo, tisti pa, ki imajo in ki so to zlo izzvali, ne želijo karkoli spremeniti, ker to ni v skladu z njihovimi interesi.

Marec 2012.

Iz moje zbirke: »Velike teme in jaz«

***

U današnjem svetu je  sve manje empatije. Ne obaziremo se na druge niti ne želimo da razmišljamo o tuđim nevoljama. Čak često čujemo da su sami krivi za to što ih je snašlo i tako opravdavamo svoju bezosećajnost, pogotovo ako su ti nesrećni ljudi daleko od nas.

 Nije uvek tako. Nisu ljudi sami krivi što žive u svetu gde se vode ratovi, gde vlada bezdušnost, nasilje i smrt. Nemaju mogućnosti da promene uslove u kojima žive, a oni koji mogu i koji su to zlo izazvali, ne žele ništa da promene, jer je to u suprotnosti sa njihovim interesima.

Mart 2012.

Iz moje zbirke: »Velike teme i ja«

ČUSTVA - OSEĆANJA

Besame mucho, akril, Ana Vidmar, 2011.

vir: http://lepopisana.blogspot.com

Izzivajo nas pojavi, ki jih naš razum ne more pojasniti, vemo pa, da jih naša duša potrebuje in se niti ne prizadevamo, da bi jih razumeli. Lepota čustvovanja izhaja iz naše biti, iz naše notranje potrebe.

Čustva so energija, ki daje življenju zagon.

Maj 2010.

Iz moje zbirke „Velike teme in jaz“

***

Privlače nas pojave koje naš razum ne može da objasni, ali znamo da su potrebne našoj duši zato ni ne pokušavamo da ih razumemo. Lepota osećajnosti proizilazi iz naše biti, iz naše unutrašnje potrebe.

Osećanja su energija koja pokreće naš život.

Maj 2010.

Iz moje zbirke „Velike teme i ja“

BARBARSTVO - VARVARSTVO

Makedonija, Kališta, pećinska crkva

Pretresejo me novice, da ponekod barbarstvo še vedno premaguje kulturo. Sodobni barbari ne samo, da uničujejo kulturno dediščino, antična mesta, arheološka najdbišča, samostane, muzeje; delajo nekaj bolj perfidnega, poskušajo izbrisati spomin na civilizacijo iz katere izhajamo. Priče smo tudi prekrajanju zgodovine, kar je še eden vid barbarstva.

Ne bo jim uspelo, ker zgodovina sloni na dejstvih, ne na praznih besedah.

April 2015.

Iz moje zbirke „Velike teme in jaz“

***

Potresu me vesti da negde varvarstvo još uvek pobeđuje kulturu. Današnji varvari ne samo što uništavaju kulturno blago, drevne gradove, arheološka nalazišta, manastire, muzeje; rade nešto mnogo perfidnije, pokušavaju da izbrišu sećanje na civilizaciju iz koje potičemo. Svedoci smo i prekrajanja istorije i to je još jedan vid varvarizma.

Neće im uspeti, jer istorija mora da se dokaže, ne mogu da se pričaju fantazije.

April 2015.

Iz moje zbirke „Velike teme i ja“