POGUM - HRABROST

Vsak človek ima ne samo svetlo temveč tudi temno plat narave. Srečni smo, ko prevladuje naša svetla plat, ko pa se pokažejo naše slabosti, pogosto ne vemo kako naj se s tem soočimo. Če želimo premagati temno plat svoje narave je potrebno veliko poguma in še več modrosti.

Soočanje s smim seboj je težko, to so dnevi, ko mislimo, da bi jih bilo bolje prespati. 

Marec 2014.

Iz moje zbirke „Velike teme in jaz“

***

Svaki čovek ima dobru i svetlu stranu kao i onu tamnu, čak i mračnu. Svi volimo kada prevladava naša svetla strana, a kada se pokažu naše slabosti, često ne znamo sa tim da se suočimo. Da bi se izborili sa njima potrebno je mnogo hrabrosti i još više mudrosti.

Susret sa samim sobom je uvek težak pa često kažemo da ima dana koji nisu trebali ni svanuti.  

Mart 2014.

Iz moje zbirke „Velike teme i ja“

STARE FOTOGRAFIJE

Stare fotografije obudijo zdavnaj potisnjene dogodke in skoraj pozabljene obraze. Prebujajo različna čuvstva od prijetnih do žalostnih, celo bolečih. Nasmejani obrazi in prijetni spomini se umikajo pred tistimi, ki v sebi nosijo bolečino in žalost. Zakaj?

Morda zato, ker se nič tako močno ne zareže v spomin kot dogodki, ki jih želimo pozabiti.

November 2009.

Iz moje zbirke: »Velike teme in jaz«

***

Stare fotografije izmame  iz prošlosti već odavno potisnute događaje i skoro zaboravljene likove. Bude razna osećanja od prijatnih do tužnih, čak i bolnih. Nasmejani likovi i prijatne uspomene se povlače pred onima koji u sebi nose tugu i žalost. Zašto?

Možda zato što se ništa tako snažno ne ureže u sećanje kao ono što želimo da zaboravimo.

Novembar 2009.

Iz moje zbirke: »Velike teme i ja«

TRAŽENJE

Ilustracija: Senka Vlahović Filipov

IZGUBILI SMO SE JEDNE LETNJE VEČERI

U MIRISU MEDA I POKOŠENOG SENA.

OD TADA SE TRAŽIMO U POGLEDIMA

I NALAZIMO U OSMESIMA.

PONOVO SE GUBIMO U VRTLOGU

IZGOVORENIH REČI.

I PONOVO SE TRAŽIMO

U DUGOM ĆUTANJU.

DO KADA ĆE TAKO BITI?

ČUJEM TIHI ODGOVOR U MISLIMA:

DOK JA NE ZABORAVIM,

ILI DOK SE TI NE SETIŠ.

Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.

RAZUMEVANJE

Italija, Akvileja,

Dogodke razumemo tako kot jih ta trenutek lahko sprejmemo. Kasneje, ko pridobimo več znanja, in ko se naredi časovna distanca, se nam ista stvar pokaže u drugi luči in dobi drugi pomen. To se ponavlja vse dokler dogodke ne umestimo v svoj svet. Po tem prenehamo o njih razmišljati.

Vse nam se razkriva v času.

Februar 2009.

Iz moje zbirke „Velike teme in jaz“.

***

Događaje razumemo onako kako možemo da ih prihvatimo. Kasnije, kada steknemo više znanja i kada se uspostavi vremenska distanca, ista stvar nam se pokaže u drugačijem svetlu i dobije drugačije značenje. To se ponavlja sve dok događaje ne umestimo u svoj svet. Posle toga prestanemo da razmišljamo o njima.

Sve nam se razotkriva u vremenu.

Februar 2009.

Iz moje zbirke „Velike teme i ja“.