petek, 27. februar 2015

DILEMA



Pogosto nas življenje postavi v situacije, ko se moramo odločati. Takrat se sprašujemo na podlagi katerih dejstev to lahko storimo. Kaj je od vsega kar smo zvedeli ali slišali resnično? Vemo pa, da se resnica pogosto spreminja, ko se spremeni naše znanje in obogatijo izkušnje.

Kako po tem razumeti rek »Veritas in omnem suam partem eadem est«?

Marec 2010.
Iz moje zbirke: »Velike teme in jaz«

***

Život nas često dovede u situacije kada moramo da donosimo odluke. Tada se pitamo koje činjenice su verodostojne. Šta je istina od svega što smo saznali ili čuli? Znamo i da se istina menja u zavisnosti od našeg znanja i iskustva.

Kako onda da razumemo izreku »Veritas in omnem suam partem eadem est«?

Marec 2010.
Iz moje zbirke: »Velike teme i ja«

petek, 20. februar 2015

ŽELJA



Vsak izmed nas, se prej ali slej začne spraševati ali smo gospodari svojega življenja, ali smo sami izbrali svojo pot, ali pa smo žrtev močnih, nevidnih nadnaravnih sil. O tem razmišljamo, ko se svet okrog nas začne spreminjati, in ko iz našega življenja začnejo odhajati ljudje, za katere smo iskreno verjeli, da so nekaj trajnega in za vedno danega.

Rada bi te ljudi obdržala za vedno, čuvala jih v sebi tako kot školjka čuva biser ali tenka, filigranska opna dragoceno seme prekrasne, redke cvetlice.  

Oktober 2007.
Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«.

***

Svi se, pre ili kasnije, zapitamo da li smo gospodari svog života, da li smo sami izabrali svoj put ili smo žrtve nekih moćnih, nevidljivih natprirodnih sila. Takve misli nas zaokupljaju kada svet oko nas počne da se menja i kada iz našeg života počinju da odlaze ljudi, za koje smo iskreno verovali da su deo nas samih, da su nešto trajno i nepromenljivo.

Volela bih da te ljude zadržim zauvek, da ih sačuvam kao što školjka čuva biser ili tanka filigranska opna dragoceno seme retke, prekrasne biljke. 

Oktobar 2007.
Iz moje zbirke »Velike teme i ja«.

petek, 13. februar 2015

ZLATNA MREŽA


Ana Vidmar, Zlate niti, akril na platnu, 2011.

ZLATNA MREŽA

ISPLEŠĆU MREŽU OD TANKIH ZLATNIH NITI
KAO ŠTO SU NEKADA PLELI ČAROBNJACI
TO ĆE MREŽA ZA HVATANJE SNOVA BITI
NA SVET ĆE JE BACATI SREBRNI MESEČEVI ZRACI.

HVATAĆU SNOVE I SVOJE I TUĐE
SAKRIVAĆU IH U PESME SVOJE
U TAJ SVET ĆE MOĆI DA SE UĐE
SAMO AKO SE NOĆU SVE ZVEZDE IZBROJE.

LJUDI ĆE IH ČITATI I NEĆE VIDETI ZLATNE MREŽE
SAMO SANJAČI ĆE PREPOZNATI PEJZAŽE TAJNE
ALI ĆE OSETITI DA IH NEŠTO ZA TE STIHOVE VEŽE
TAJNU ĆE ČUVATI TREPERAVE ZVEZDE SJAJNE.


Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.

petek, 6. februar 2015

EGO



Ko je Mark Avrelij, rimski cesar in filozof, prišel na oblast, je ukazal, da ga povsod spremlja uslužbenec, ki je imel edino dolžnost, da mu je vsakič, ko so ga navdušeni Rimljani burno pozdravljali, zašepetal: „ti si samo človek“. Poznamo pa tudi nasprotni primer. Na turškem dvoru je služboval evet efendija, ki je ves čas sedel ob sultanu in kimal vsemu, kar je sultan rekel.

Samo ljudje, ki se ne morejo pohvaliti z znanjem ali z vrlinami, čutijo potrebo, da se hvalijo in uživajo, ko jih hvalijo drugi.

Februar 2015.
Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«


***

Kada je Marko Aurelije, rimski car i filozof, došao na vlast, naredio je da ga svuda prati činovnik, čija je jedina dužnost bila da mu, svaki put kada bi ga klicanje oduševljenih Rimljana ponelo, šapne: „ti si samo čovek“. Postoji i suprotan primer. Na turskom dvoru postojalo je činovničko zvanje evet efendija. Bio je to čovek koji je sedeo pored sultana i klimao glavom na sve što je sultan rekao.

Samo ljudi koji ne mogu da se pohvale znanjem ili vrlinama, osećaju potrebu da se hvale ili uživaju kada ih drugi hvale.

Februar 2015.
Iz moje zbirke »Velike teme i ja«