IGRA

IGRA

NA VRELOM PESKU IGRA SE DETE

ČUJE SE SMEH I ŠUM MORSKOG VALA

UZ GLASAN KRIK GALEBOVI POLETE

NA PUČINU PREKO PEŠČANOG ŽALA.

DETE POTRČI, ZASTANE, NEMA IH VIŠE

GLEDA SVOJE TRAGOVE U PESKU I IGRU VALA

ŠTO TRAGOVE MALIH NOGU BRIŠE

SMEJE SE I OSTAVLJA NOVE OTISKE, NOGA MALA.

Septembar 2014.

Iz moje zbirke pesama »Kamenčići u mozaiku«.

MAČKA

MAČKA

DA SAM JA MAČKA

BILA BIH MAČKA DOMAĆA, OBIČNA

ZA MENE BI SVE BILO IGRAČKA

BILA BIH SLOBODI SLIČNA.

HODALA BIH TIHO I POLAKO

MILO I DOSTOJANSTVENO

ZNALA BIH DA TO NE MOŽE SVAKO

DA JE TO SAMO MENI UROĐENO.

MOJE KRZNO BI BILO TOPLO

NA DODIR MEKO, NA POGLED SJAJNO

SVE NA SVETU BI POSTOJALO ZBOG MENE

DA BI MENI BILO LEPO I BAJNO.

NE BIH SE VEZIVALA ZA LJUDE

NITI KOMPROMISE SKLAPALA

SAMI BI MI DALI DA SVE MOJE BUDE

DA BIH PORED NJIH ZAUVEK OSTALA.

DOZVOLILA BIH IM DA ME MAZE

ZATVORENIH OČIJU BIH PRELA

ALI DA MOJU SLOBODU POGAZE

NIKADA, ALI BAŠ NIKADA NE BIH HTELA.