Mislim, da razumem pravi namen
pisanja. Veliki pisatelji pišejo, ker je to njihovo poslanstvo. Ostali pišemo,
ker lažje razmišljamo, ko vidimo dogodke z razdalje. Prav ta razdalja nam
omogoča, da samo nepristranski. Svoje žalosti in težave gledamo kot tuje in jih
ponovno vrednotimo, merimo jih z drugačno mero in vidimo v drugi dimenziji.
Tako postavimo stvari na pravo mesto in sebe v pravo razmerje do njih.
Še nekaj je: vse kar napišemo je
»dokaz« našega čutenja in razmišljanja v času, ko se je nekaj dogajalo, kar
pomeni, da so tudi naše odločitve nastajale v tistem kritičnem trenutku in bile
trenutku primerne. Ko se čustva umirijo ali okoliščine spremenijo, lahko odločitve
spremenimo. Kljub spremembi so nam jasne, saj so se med njimi ohranile vzročno
posledične vezi.
Pomembno je, da vse kar smo
zapisali, govori o nas: kakšni smo in zakaj smo bili v določenem trenutku takšni,
vemo zakaj smo tako mislili in čutili. Tudi na ta način spoznavamo sebe.
April 2000.
Iz moje zbirke »Velike teme in
jaz«
***
Mislim da razumem pravi
smisao pisanja. Veliki pisci pišu, jer je to njihovo poslanstvo. Ostali pišemo
zato što na taj način lakše razmišljamo, jer vidimo događaje sa distance. Baš
zbog te distance možemo da budemo nepristrani. Svoje žalosti i svoje probleme
gledamo kao tuđe i tako ih ponovo ocenjujemo, merimo ih nekom drugačijom merom
i vidimo u drugoj dimenziji. Na taj način postavljamo stvari na pravo mesto i
sebe u pravi odnos prema njima.
Još nešto, sve što napišemo
je „dokaz“ naših osećanja i razmišljanja u trenutku kada se nešto događalo, što
znači da su i naše odluke nastajale u tom kritičnom trenutku. Te odluke
kasnije, kada se osećanja smire ili promene okolnosti, možemo da korigujemo,
ali su nam u svakom trenutku jasne, jer su se između njih sačuvale uzročno
posledične veze.
Na kraju, što je veoma
važno, sve što smo napisali govori o nama. Kakvi smo i zašto smo tada bili
takvi, znamo zašto smo baš tako mislili i osećali. I na taj način upoznajemo
sebe.
April 2000.
Iz moje zbirke »Velike teme i ja«