ZVEZDA

Oplenac, crkva Svetog Đorđa.

Rada bi bila zvezda. Neznana, oddaljena od zemlje vsaj 500 svetlobnih let, vendar še vedno vidna na nebu kot majhna zlata točka. V jasnih zimskih nočeh bi me ljudje opazovali skozi močne teleskope in le redki bi pomislili, da zrejo 500 let v preteklost. Ne bi se spraševali ali sem še vedno v vesolju, ali sem morda že zdavnaj ugasnila in vidijo samo mojo nekdanjo  svetlobo, ki še vedno potuje in varuje skrivnost o mojem izginotju.

Živeti 500 let po smrti, ne da bi kdorkoli vedel, da si umrl! Še en čudež v neskončnem nizu čudes.

Januar 2007.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Volela bih da sam zvezda. Nepoznata zvezda od zemlje udaljena bar 500 svetlosnih godina, ali još uvek vidljiva na nebu kao mala, zlatna tačkica. U vedrim zimskim noćima bi me posmatrali kroz jake teleskope i samo retki bi pomislili da gledaju 500 godina u prošlost. Ne bi se pitali da li sam još uvek tamo negde u Svemiru, ili sam se možda već odavno ugasila, a oni vide samo moju nekadašnju svetlost koja još uvek putuje i čuva tajnu o mom nestanku.

Živeti i 500 godina posle smrti, a da niko ne zna da si umro! Još jedno čudo u beskrajnom nizu čudesa.

Januar 2007.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«

LEPOTA

Kdo strmi v moje sanje? Akril na platnu, kolaž, Ana Vidmar, 2013.

vir: http://lepopisana.blogspot.com 

Na lepoto se odzivamo različno. Tudi lepi ljudje svojo lepoto doživljajo različno. Eni se je zavedajo in so samozadostni in vzvišeni, drugi mislijo, da sami zanjo niso ničesar storili, tretji o njej niti ne razmišljajo. Ljudje, ki se svoje lepote ne zavedajo so najlepši. V njih sta milina in nežnost in vse, ki so v njihovi bližini obsijejo s svojo lepoto kot s soncem.

Taka lepota nas razneži. 

September 2006.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Na lepotu se odazivamo različito. I lepi ljudi svoju lepotu doživljavaju svako na svoj način. Neki su je svesni i zbog toga su samouvereni i uzvišeni, drugi misle da im je lepota dana, treći o lepoti niti ne razmišljaju. Najlepši su oni koji nisu svesni svoje lepote. Oni imaju neku nestvarnu milinu i nežnost, pa sve oko sebe obasjavaju svojom lepotom kao suncem.

Takva lepota nas razneži. 

Septembar 2006.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«

SKRIVNOST - TAJNA

Rokopis iz Bistre iz leta 1347. NUK- Ljubljana.

Veliki Mojster se rad igra. V trenutkih predaha med dvema nalogama si krajša čas z igricami. Najraje ima skrivalnice. Nekaj skrije, prebudi našo radovednost in čaka. Gleda kako se mučimo, ko iščemo kar je skril. V svoji naivnosti in nevednosti mislimo, da bomo odkrili skrivnost ustvarjanja sveta. Vemo, da Veliki Mojster ne skriva drobnarij.

Iščemo to skrivnost, preučujemo neštete knjige, odkrivamo nov smisel v zdavnaj napisanih besedah, beremo stare že pozabljene rokopise in mislimo, da smo z vsakim novim delčkom znanja bližje rešitvi. Kljub temu ne pridemo dlje od spoznanja, da skrivnost obstaja.

Veliki Mojster uživa, motiviral nas je, učimo se.

Junij 2008

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Veliki Majstor voli da se igra. V trenucima predaha između dva projekta prekraćuje vreme igrajući se. Najviše voli da se igra skrivača. Sakrije nešto, izazove našu radoznalost i čeka. Gleda nas kako se mučimo, dok tražimo ono što je sakrio. U svojoj naivnosti i neznanju mislimo da ćrmo otkriti tajnu postanja sveta. Znamo da Veliki Majstor ne sakriva sitnice.

Tražimo tu tajnu, proučavamo mnoge knjige, otkrivamo nov smisao tajnih zapisa, čitamo stare, davno zaboravljene rukopise i mislimo da smo sa svakim delilićem usvojenog znanja bliže rešenju. Ali uprkos svemu, još uvek  znamo samo da tajna postoji. Ništa više.

Veliki Majstor uživa, motivisao nas je, još uvek učimo.

Jun 2008

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«