IUSTITIA

Stari Latini so govorili: »Iustitia regnorum fundamentum«. Ali res, se danes pogosto sprašujem in takoj odgovorim, da morda v njihovem času. Nato se oglasi Veliki Pravnik in me pouči:

-       Pravičnosti in prava ne moremo enačiti. Pravičnost je etična norma, zakoni pa urejajo odnose med ljudmi.

-          Zakoni morajo temeljiti na pravičnosti, vztrajam.

-          Tako sem si tudi sam zamislil. Moj Zakon ima samo deset členov in vsi ljudje jih znajo na pamet.

-       Žalosten je svet v katerem živimo, nihče ne ve koliko je zakonov v državi, kaj šele, da bi jih poznali, pa še tisti, ki jih poznajo jih različno razlagajo.

-          Ni stvar v zakonih, pravi Veliki Pravnik, temveč v ljudeh. Manj, ko je pravičnosti, več je zakonov.

Veliki Pravnik ima prav. »Iustitia regnorum fundamentum«, le da je pozabil na čas. V njegovem svetu večnosti je gotovo tako. Kaj pa mi, navadni umrljivi ljudje? Naš čas je omejen.

Januar  2012

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Stari Latini su govorili: „Iustitia regnorum fundamentum“. Da li je to istina, pitam se često i odmah odgovaram, možda je tako bilo u njihovo vreme, danas sigurno nije.

A Veliki Pravnik me je odmah poučio.

-          Pravičnost i pravo nije jedno te isto. Pravičnost je etička norma, a pravo uređuje odnose između ljudi.

-          Zakoni moraju biti zasnovani na pravičnosti, bunim se i dalje.

-          Tako sam i ja to zamislio. Moj Zakon ima samo deset članova i svi ljudi ih znaju napamet.

-       Žalostan je svet u kome živimo, niko ne zna koliko ima zakona u državi, a i oni koji znaju različito ih tumače.

-     Nije stvar u zakonima, kaže Veliki Pravnik, već u ljudima, što je manje pravednosti, više je zakona.

Veliki Pravnik je u pravu „Iustitia regnorum fundamentum“, samo je zaboravio jednu stvar, vreme. U njegovom svetu večnosti je to sigurno tako, a šta da radimo mi, obični smrtnici? Naše vreme je ograničeno.

Januar 2012

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«

OBLJUBE - OBEĆANJA

Slovenija, Krn 2244 m, fotografija Marjan Vidmar

Ljudje obljubljamo preveč, tudi takrat, ko vemo, da vseh obljub ne moremo izpolniti pa se zaradi tega moramo opravičevati. Opravičevanje je vsem neprijetno. Oseba, ki se opravičuje čuti krivdo, ker ni izpolnila svoje obljube. Oseba, kateri se opravičujemo se zaveda svoje nepomembnosti, saj ni vredna, da bi ljudje naredili to, kar so obljubili.

Nihče nas ne sili obljubljati. Ko obljub ne izpolnimo, je samo to pomembno. Razlogi zakaj nismo, so popolnoma nepomembni, celo škodljivi. Nihče ne sliši rad, da je nekdo nanj pozabil, da je nekdo drug bolj pomemben kot on, da je zanj zmanjkalo časa.

December 2006

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«,

***

Obećavamo previše, čak i kada unapred znamo da ne možemo ispuniti svoja obećanja i da ćemo zbog toga morati da se opravdavamo. A opravdavanje je za sve mučno. Onaj koji se opravdava, oseća se krivim, jer nije ispunio obećanje. Onaj koji to sluša postaje svestan svoje niže vrednosti, jer nije vredan da ljudi urade to što su mu sami, svojom voljom, obećali.

Niko nas ne tera da obećavamo, jer kada ne ispunimo obećanja, važno je samo to. Razlozi zašto to nismo učinili, potpuno su nevažni, čak su i štetni. Niko ne voli da čuje da ga je neko zaboravio, da je neko drugi bio preči, da za njega nije bilo vremena.

Decembar 2006

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«,

ŠAH

Banja Luka

Ko je Veliki Ustvarjalec dokončal svoj največji projekt Stvarjenje sveta, je začutil neskončno praznino v duši. Postal je nemiren, saj je bil navajen delati. Premišljeval je kako bi izpolnil svoj čas. Spomnil se je. Izmislil si je šah. Šahovske figure so bile simboli ljudi, njihovih lastnosti in življenjskih razmer.

In videl je, da je to dobro!

Igro je podaril ljudem in jih tako prisilil, da razmišljajo.

Danes še vedno ure in ure presedi pred šahovsko tablo in igra svojo igro. To je njegova najljubša zabava. Postavlja nas kot svoje figure, premika in vodi, ne da bi kdor koli vedel kako in kdaj se bo  partija končala.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«, Marec 2008

***

Kada je Veliki Stvoritelj završio svoj najveći projekat, Stvaranje sveta, osetio je beskrajnu prazninu u duši. Postao je nemiran, jer je navikao da radi. Razmišljao je i tražio način kako da ispuni svoje vreme. I setio se. Izmislio je šah. Šahovske figure su bile simboli ljudi, njihovih osobina i životnih prilika.

I video je da je to dobro!

Igru je poklonio ljudima i na taj način ih primorao da razmišljaju.

Veliki Stvoritelj još uvek sate i sate presedi pred šahovskom tablom i igra svoju igru. Postavlja nas kao svoje figure, pomera i vodi, a mi ne znamo kako i kada će se ta partija završiti.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«, Mart 2008

ENIGMA

Ljubljana

Novo leto v nas in mi v novem letu. Razmišljanja o času, ki se vsako leto ponavljajo. Ne razumemo veličastnosti časa niti njegove prave razsežnosti, delimo ga na leta, mesece, dneve in še manjše enote, kajti samo majhno lahko obvladujemo.

Kaj smo in koliko smo naredili v preteklem letu? Veliko, pravimo, uspelo nam je … spoznali smo ..., dali smo ..., dobili smo ... Obljubljamo, da bomo tudi v novem letu naredili ..., uresničili ..., dosegli … Zastavljamo si vedno nove cilje, ker v tem vidimo razlog za svoj obstoj v prihodnosti. Želimo ujeti čas in sebe umestiti v času, ki je že minil pa tudi v tem, ki prihaja.

Kaj bo od nas ostalo u času? Kaj pa čas, ki je ostal v nas? Ali  smo izpolnili čas s seboj ali sebe s časom? Ali sploh vemo kakšna je med tem razlika?

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«, December 2008

***

Nova godina u nama i mi u novoj godini. Razmišljanja o vremenu koja se svake godine ponavljaju. Ne razumemo veličanstnenost vremena ni njegovu pravu dimenziju, delimo ga na godine, mesece, dane i još manje jedinice, jer razumemo samo ono što je malo.

Šta smo i koliko smo uradili u prošloj godini? Mnogo, kažemo, uspei smo da … naučili smo ..., dali smo ..., dobili smo ... Obećavamo da ćemo i u novoj godini uraditi ..., postići …, naučiti … Postavljamo sebi nove ciljeve, jer samo tako vidimo razlog za svoje postojanje u budućnosti. Želimo da umestimo sebe u vreme, koje je prošlo i u vreme koje tek dolazi.

Šta će ostati u vremenu od nas? A vreme koje je ostalo u nama? Da li  smo ispunili vreme sobom ili sebe vremenom? Da li uopšte znamo kakva je razlika između ta dva pojma?

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«, Decembar 2008

MUZIKA

Beograd, Kalemegdan, crkva Ružica.

MUZIKA OD REČI I SLOVA,

KOJA RAZBIJA ZIMSKU SIVINU.

TAA  RAAA, TA RA RA RA RA RA RAAAA,

TAA RA  RARA RARA RARA RA RAAAA, TA RARA RARA RAA,

RA RA RA RARA RARA RAAA, RARARA RAAA,

RARA RAARA RAARA, RARARARARA RA ...

ČITAJTE I ČUĆETE „MARŠ NA DRINU.“

Iz moje zbirke pesama „Kamenčići u mozaiku“